Političari i ekonomski analitičari se često, u pokušaju da predstave rezultate koji odgovaraju njihovim interesima, veoma kreativno služe terminima i frazama nerazumljivim široj javnosti. To, međutim, nije jedini problem na domaćoj sceni – u Srbiji postoji, kažu sagovornici B&F-a, veliki prostor za lažno finansijsko izveštavanje, a posledice takve prakse nedavno smo mogli da vidimo i prilikom pokretanja stečaja Dajners Internešenela.
Posle saznanja da je samo jednom od petoro ljudi jasno šta piše u njenim izveštajima i saopštenjima, Centralna banka Velike Britanije odlučila je da „imitira“ stil pisanja poznatog dečjeg autora, kako bi svoje izveštaje učinila razumljivijim. U ovom slučaju, britanski bankari će rečnikom čuvenog Dr Seuss-a „prevoditi“ fraze i komplikovane rečenice ekonomskih stručnjaka, kako bi i finansijski nepismeni ljudi razumeli njihove poruke i od toga imali neku korist.
Ko zna koliko bi Dr Seuss-a trebalo Srbiji da pojasni analize i izveštaje finansijskih institucija, instituta i eksperata koji oslikavaju stanje u finansijama i ekonomiji? Brojke, krivulje i stručni izrazi koji se nalaze u tim dokumentima često ni oni sa doktorskom titulom ne mogu da protumače, te nije ni čudo što šira javnost nije zainteresovana za njih. U javnom mnjenju često se čuje zamerka da se domaći finansijski izveštaji namerno komplikuju, kako bi političari i analitičari mogli da ih tumače prema svojim potrebama.
U predizbornim kampanjama je najočiglednije kako se podaci o padu proizvodnje, javnom dugu, rastu inflacije ili porastu stope zaposlenosti mogu predstaviti na različite načine, u zavisnosti od toga ko ih tumači i kakvu poruku želi da pošalje biračima. Sluđeni kontradiktornim informacijama, ti isti birači zato nekad i poveruju u bajke o boljem životu.
Profit na neobaveštenosti
Ekonomski novinari imaju težak zadatak da ne prenesu doslovce ono što su pročitali ili čuli, već da pokušaju da shvate šta je autor hteo da kaže ili – prećuti. Stoga, za pravilno čitanje finansijskih izveštaja nije dovoljno samo poznavanje ekonomije, već i kretanja na političkoj sceni, kao i međusobne povezanosti pojedinaca i interesnih grupa.
„Kada bi saopštenja finansijskih institucija bila objavljivana u medijima bez prethodne novinarske obrade, veoma mali broj ljudi bi mogao da ih razume. Autori ovih izveštaja često ističu da je u njima reč o osnovama ekonomije koje znaju i studenti prve godine Ekonomskog fakulteta, ali previđaju da nisu svi građani Srbije završili ekonomiju a da bi uprkos tome morali da imaju nekakav uvid u to kako se troši njihov novac, s obzirom da su poreski obveznici“, kaže za „Biznis i finansije“ Anica Telesković, novinarka ekonomske rubrike „Politike“.
Ona podseća da je bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić naročito često koristio stručne termine u svojim javnim nastupima, pa se tako dinar, u njegovoj interpretaciji, nije kolebao već je bio volatilan, a privrednici se nisu zaštitili od valutnog rizika, odnosno hedžovali.
„Tokom jednog intervjua postavila sam mu pitanje u duhu njegovog rečnika – ’hoćete li biti volatilni kada transaktori u sistemu, koji se nisu hedžovali, počnu da negoduju zbog prudencijalnih mera koje primenjujete?’. Tadašnji guverner je dobronamerno shvatio primedbu i objasnio da su njegova izlaganja do tada bila namenjena samo studentima Ekonomskog fakulteta”, kazala je Telesković, i dodala da je ovo praksa i aktuelnog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji npr. umesto zamena starog kredita novim koristi termin „roll over“, a umesto „jednokratne isplate“ upotrebljava „one off payment“.
Prema njenom iskustvu, i banke često finansijske izveštaje čine nerazumljivijim, kako bi profitirale na neobaveštenosti svojih klijenata. To se posebno vidi na primeru ugovora, koji na nekoliko gusto kucanih strana uglavnom sadrže stručne termine i sitna slova. Zato za prosečnog građanina Srbije potpisivanje ugovora sa bankom znači početak avanture za koju je nemoguće proceniti koliko će ga na kraju koštati.
Na pitanje da li pojedini ekonomisti i eksperti tumače ekonomske pokazatelje u zavisnosti od interesa naručilaca, Telesković kaže da brojke istrgnute iz konteksta umeju da daju krivu sliku: „Često se trendovi tumače na mesečnom nivou, čime se građani dovode u zabludu. To se može primetiti na podacima o izvršenju budžeta. Ako se, na primer, posmatra samo januar onda se može zaključiti da je situacija u državnoj kasi spektakularna. No, ako se posmatra decembar, onda deluje kao da je stanje u budžetu katastrofalno. Zato je neophodno uhvatiti trend, odnosno posmatrati tekuća ekonomska kretanja na duži rok“, ukazuje novinarka „Politike“.
Koliko se još Dajnersa krije na tržištu?
U Narodnoj banci Srbije za B&F kažu da ona objavljivanjem izveštaja i saopštenja komunicira sa stručnom i širom javnošću po različitim pitanjima koja su često vrlo kompleksna, i da se zbog značaja tih informacija njeni stručnjaci trude da ih učine javno dostupnim ne samo pravovremeno, već i na razumljiv način.
„Ipak, nije realno očekivati da sve informacije budu potpuno jasne svima u obliku u kom su objavljene jer su često i namenjene različitim ciljnim grupama. Građani, novinari, investitori i druga zainteresovana lica nam ponekad zatraže pojašnjenja ili proširenje informacija. NBS u razumnom roku odgovara na sve zahteve i analizira ih kako bi unapredila svoje izveštavanje i prilagodila ga potrebama korisnika“, navode u Narodnoj banci, i dodaju da pored toga rade i na edukaciji stanovništva.
„Da su izveštaji i informacije koje objavljuje NBS razumljivi svedoči i činjenica da ih stručna javnost, međunarodne institucije, investitori i mediji često citiraju. Jasna komunikacija finansijskih institucija sa klijentima je neophodna i zbog jačanja međusobnog poverenja. Propisima i aktivnostima vezanim za zaštitu interesa korisnika finansijskih institucija NBS, između ostalog, štiti klijente sprovođenjem postupaka posredovanja i pružanjem neophodnih informacija. Takođe, kroz programe finansijske edukacije korisnika finansijskih usluga, ali i šire javnosti, NBS nastoji da unapredi njihova saznanja kako bi lakše i celovitije mogli da sagledaju ponude banaka i drugih finansijskih institucija, odnosno sopstvene mogućnosti i potencijalne rizike, uvažavajući finansijske uslove koji im se nude“, pojašnjavaju u ovoj instituciji.
U centralnoj banci smatraju da su finansijske institucije u obavezi da urede svoje finansijske izveštaje na jednoobrazan način kako u pogledu forme, tako i u pogledu sadržine u skladu sa propisima NBS koji, između ostalog, imaju za cilj da te izveštaje učine transparentnim i razumljivim. Narodna banka tvrdi da redovno kontroliše ispunjenje zahtevanih uslova u izveštavanju, koji se odnose kako na njihovu tačnost, tako i na jasnoću i razumljivost.
No, konsultant u Mreži za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da upravo nedavni „slučaj Dajners“ ilustruje kako svako u Srbiji može u finansijskim izveštajima da piše šta hoće bez ikakve odgovornosti i da su za to najveći krivci NBS i Ministarstvo finansija. Naime, Dajners klub internešenel Beograd je godinama prikazivao lažne finansijske izveštaje, što je otkriveno tek kad ga je marta ove godine kupio Erste kard klub, zbog čega je podnet zahev za uvođenje stečajnog postupka, a protiv bivšeg menadžmenta su podnete krivične prijave.
„Savez računovođa i revizora Srbije je pisao Narodnoj banci i Ministarstvu finansija da je zapravo 2013. godine napravljen haos u finansijskom izveštavanju, koji za pozadinu ima kriminalizaciju i manipulaciju poslovnim rezultatima i stvaranje mogućnosti da Srbija na perfidan način postane zemlja u kojoj se pere novac iz različitih zemalja Azije, nekadašnjeg Sovjetskog saveza, ali i nekih evropskih zemalja. I dok oni pričaju o napretku u borbi protiv sive ekonomije, upravo su hiljade i hiljade lažnih finansijskih izveštaja najveća siva ekonomija u našoj zemlji, jer se time omogućuje manipulacija sa iznosima koji godišnje dostižu 1,5 do dve milijarde evra u ukupnom prometu pravnih lica u Srbiji“, procenjuje Rajić.
Marica Vuković