Budućnost poslova i “ekonomija tezge”: Iskorak žena iz tradicionalnih zanimanja

Automatizacija i primena novih tehnologija više će ugroziti tipično “ženska” zanimanja: do 2020. godine, za muškarce će se otvarati jedno radno mesto na tri izgubljena, dok je kod žena taj odnos više od pet izgubljenih za svako novo radno mesto. Budući da profesije u kojima se očekuje porast zapošljavanja već karakteriše izražena rodna neravnopravnost, rešenja za masovnije upošljavanje žena traže se sve više u netradicionalnim delatnostima, zasnovanim na podršci novih tehnologija i sve popularnijoj “ekonomiji tezge”.

Na pragu Četvrte industrijske revolucije, jedna od gorućih debata današnjice svakako je budućnost poslova. Bez obzira da li ste optimista ili pesimista, dramatične promene dolaze, brže nego ikada, i drugačije su od bilo čega što smo do sada videli.

Zamena radne snage tehnologijom i efekti globalizacije nisu nov fenomen. Naime, još od Prve industrijske revolucije, tehnologija je menjala načine rada, a globalizacija već decenijama ima sličan uticaj kroz liberalizaciju trgovine i tržišta u razvoju. Danas, uz novi talas disruptivnih tehnologija poput veštačke inteligencije, robotike, virtuelna stvarnosti, ove promene biće još veće.

Jedan od najvećih izazova 21. veka, ako ne i najopasniji, svakako će biti pitanje nezaposlenosti koja je pretnja usled automatizacije. Predviđa se da će 65 odsto dece koja kreću u osnovnu školu obavljati poslove koji danas i ne postoje. Sa tako drastičnim promenama na tržištu rada, sposobnost prilagođavanja i predviđanja veština koje će biti neophodne u bućnosti, od neizmernog je značaja za kompanije, vlade i pojedince kako bi se u potpunosti iskoristile mogućnosti koje novi trendovi donose i umanjili neželjeni ishodi. Predviđa se da će do 2020. godine 60 odsto novih poslova zahtevati veštine koje danas poseduje samo 20 odsto populacije. Ovo se odnosi na poslove na svim nivoima u okviru organizacije, a ne samo na početnim pozicijama.

Mladi najzainteresovaniji za preduzetništvo

U izveštaju The Future of Jobs koji je Svetski ekonomski forum objavio u januaru prošle godine, navodi se da će promene na tržištu rada dovesti do gubitka više od 5,1 miliona radnih mesta do 2020. godine – sa nestankom 7,1 miliona pozicija u okviru profesionalnih, menadžerskih i administrativnih poslova (tzv. white-collar) i pojavom dva miliona novih radnih mesta u oblasti kompjuterskih nauka, matematike, arhitekture, inženjerstva i srodnih grana.

Ova povećana potražnja za pojedincima koji poseduju veštine koje nove tehnologije zahtevaju, takođe otvara mogućnosti za nove proizvode, usluge i načine na koje se odgovara na zahteve tržišta. Mnogi mladi koji poseduju ove veštine vide svoje šanse u organizacijama u kojima trenutno takve pozicije ne postoje. U mnogim ekonomijama preduzetništvo je jedan od preferiranih izbora milenijalaca. Prema istraživanju koje je sprovela globalna kompanija Universum među 16.000 milenijalaca iz 42 zemlje, 70 odsto ispitanika sebe vidi kao preduzetnika. Gotovo 50 odsto preduzetnika u svetu danas je starosti 25 do 44 godine, dok je najviši stepen preduzetničkih aktivnosti uočen između 25 i 34 godine starosti.

Razvoj novih tehnologija ne utiče samo na mlade i one koji tek ulaze na tržište rada. Dok predviđanja ukazuju da će gotovo 50 odsto domaćinstava globalno imati pristup internetu u domovima do 2017. godine (mobilni telefon ili računar), 50 odsto globalne radne snage će do 2020. godine biti mlađe od 35 godina, a odrašće u povezanim, kolaborativnim i mobilnim uslovima. Ove promene u pristupu internetu i informacionim tehnologijama omogućiće radnicima da obavljaju poslove i aktivnosti izvan tradicionalnog radnog mesta.

Mobilne, društvene i cloud tehnologije, zajedno sa sveprisutnim Wi-Fi i širokopojasnim konekcijama, omogućiće radnicima ne samo da rade sa različitih lokacija, već i izvan tradicionalnog radnog vremena. Istraživanja ukazuju da će 89 odsto organizacija širom sveta do 2020. godine nuditi neku vrstu mobilnog ili umreženog posla. Iako nisu još sve organizacije prihvatile ovu vrstu fleksibilnosti, istraživanja ukazuju da će ovakvih mogućnosti biti sve više.

Iako je samo mali procenat globalne radne snage, koja broji više od tri milijarde ljudi, direktno zaposlen u velikim i rastućim multinacionalnim kompanijama, one su često povezane sa manjim firmama i lokalnim preduzetničkim ekosistemom. Stoga, osim što i same imaju značajnu ulogu u zapošljavanju, koraci koje budu sprovodile imaće potencijal da transformišu lokalna tržišta rada kroz indirektno zapošljavanje i potražnju za novim veštinama.

Da li je ekonomija tezge budućnost?

Svetski ekonomski forum u pomenutom izveštaju, takođe, navodi da će automatizacija i druge napredne disruptivne tehnologije imati mnogo veći efekat na profesije koje danas obavljaju žene, a koje su donedavno smatrane nedodirljivim – kancelarijski i administrativni poslovi. Predviđa se da će do 2020. godine muškarci izgubiti četiri miliona radnih mesta, dok će dobiti 1,4 milion novih – otprilike jedan novi posao na svaka tri koja će nestati. Istovremeno, žene će izgubiti tri miliona poslova a pojaviće se 550 hiljada novih – više od pet izgubljenih za svako novo radno mesto. Profesije u kojima se očekuje da će doći do porasta radnih mesta su u oblastima u kojima već postoji najveća rodna neravnopravnost – matematika, inženjerstvo, arhitektura, kompujterske nauke – te su u tim delatnostima predviđanja još nepovoljnija za žene.

S druge strane, mogućnosti za žene i ostale koji se trenutno nalaze izvan formalnih ekonomskih struktura, nisu još procenjene. Problem je pre svega u tome što je teško predvideti koliko će novih kompanija formalizovati do sada neformalne poslove i aktivnosti. Vrednost ovih izvora prihoda je od velikog značaja za zajednice, imajući u vidu da žene, najčešće, veći deo svog prihoda troše na porodice i zajednicu nego što je to slučaj kod muškaraca. U kombinaciji sa sve popularnijom „gig ekonomijom“ ili „ekonomijom tezge“ i potencijalnim novim mogućnostima za žene, osnovano je očekivati da će sve veći broj njih povećavati lične prihode zahvaljujući radu u netradicionalnim delatnostima.

Nove tehnologije, fleksibilnost i kontrola nad poslom ženama pružaju šansu i ohrabruju ih da budu ekonomski aktivnije na način koji ranije nije bio moguć. Zajedničke platforme i novi poslovni modeli pomažu sve većem broju žena da rade i da steknu ekonomsku sigurnost. Svedoci smo sve većeg broja žena koje razvijaju nove poslove kao rezultat njihovog iskustva i svakodnevnog života, koji zauzvrat često pomažu drugim ženama.

Iako automatizacija neće uticati na sve poslove kao što ni svi poslovi na koje bude uticala neće nestati, izvesno je da će biti veoma malo onih na koje se ovaj trend neće odraziti. S druge strane, istorija je pokazala da automatizacija ume i da nas iznenadi kreiranjem nekih novih grana i poslova kojih nismo bili ni svesni. Kao što je digitalizacija dovela do povećane potražnje za web dizajnerima i programerima, automatizacija može da dovede do kreiranja poslova, kompanija pa i čitavih sektora koje danas ne možemo ni da zamislimo.

 
Nataša Nikolić, rukovodilac programa za razvoj ženskog preduzetništva za Evropu, Bliski istok, Indiju i Afriku u kompaniji EY

BiF