Za one koji ga ne poznaju, recimo da je heretik u papučama, koji se nikad nije skrivao iza autoriteta katedre, već je izdašnom retorikom i načitanom polifonijom oživljavao duh mediteranske agore i uspješno ga prenio na pograničnu zonu srednjoeuropske kulture. U nacionalističkim previranjima sedamdesetih, u vrijeme kad je – tako kažu! – zarez na pogrešnom mjestu donosio ozbiljne penale, Igor Mandić je svojom spremnošću za okršaj na bjelini papira postao simbolom za instituciju javnog intelektualca i čovjeka od pera. Nađeno među Mandićevim koricama se ne zaboravlja, znaju svi koji su čitali „Prijapov problem“ ili esejistiku koja je nastajala u sinkronoj konkurenciji sa žanrovskim provokacijama, a sada je tu „Praskozor(je) u suton naših dana“, nova knjižna zbirka eseja najnašiljenijeg „prgavca“ među intelektualcima.
Od njih je potekao neponovljivi stil apsurdnog, ciničnog i pre svega inteligentnog humora. Podsmeh ljudskoj naravi, opomena moćnicima i pohvala hrabrosti.
U filmu mladog austrijskog reditelja Jakoba Brosmana (1986), Lampeduza zimi, prikazan je život starosedelaca i migranata na udaljenom italijanskom ostrvu Lampeduzi, smeštenom između Malte i Tunisa. Lampeduza je najjužnija tačka Republike Italije i, samim tim, utočište ilegalnim migrantima koji beže u pravcu Evrope, i to uglavnom iz zemalja podsaharske Afrike.
Iako je javnosti poznat širok opus njegovih djela, otvorena je izložba koja nudi pregled privatne kolekcije radova Andyja Warhola koja nikada do sada nije bila predstavljena javnosti.
Postoje i takvi predmeti, sasvim beznačajni, za koje počinjemo da osećamo bezrazložnu ljubav. Možda ona potiče od oseta ugodnosti koji imamo kada ih držimo u ruci.
Vivijen Li (Vivien Leigh) čuvena je po tome što je nadglumila 1400 drugih glumica kako bi igrala Skarlet O’ Haru u klasiku „Prohujalo s vihorom“. Ipak, njen život, ispunjen dramatičnim usponima i padovima, bio je tako živopisan i buran, baš kao i Skarletin.
I neka vaše najbolje bude za prijatelja. I ako mora upoznati vašu oseku, neka upozna i vašu plimu. Jer, što vam je prijatelj da biste ga tražili da s vama ubija vrijeme? Potražite ga uvijek da oživite vrijeme.
Godinama, još od ranoga detinjstva, duboko u sebi verovao sam da u nekoj od istanbulskih ulica, u kući posvema nalik našoj, živi neki Orhan sasvim sličan meni, moj dvojnik, neko isti kao ja. Ne sećam se otkud i kako mi se prvi put javila ta pomisao. Zacelo je u meni nastala kao plod dugotrajnog procesa sazdana od nesporazuma, slučajnosti, igara i strahova. Da bih vam ispripovedao što sam osećao kad se ta uobrazilja počela javljati, priču moram otpočeti trenutkom kad sam je prvi put najjasnije osetio u sebi.
