Pesnikinju Mariju Čudinu opisivali su kao „sitnu, sa snagom moćne životinje“. Iz nje je izbijala divlja priroda, reči koje je uspevala da artikuliše snagom elementarnih nepogoda. Pripadala je i sebi i drugima – svojim prijateljima, a pre svega slikaru i arhitekti Leonidu Šejki. To pripadanje je bilo daleko od savremene posesivnosti, takvo da je ostavilo trag koji traje i danas.
