Prema jednoj anegdoti Pablo Pikaso i Mark Šagal bili su prijatelji sve dok jednom za večerom Pikaso nije upitao Šagala: “Kada ćeš se vratiti u Rusiju?”.
Oba slikara su u to vreme živela u Francuskoj. Šagal je odgovorio: “Posle tebe” i aludirajući na Pikasovo komunističko opredeljenje rekao: “Čujem da te tamo veoma vole, ali ne i tvoj rad”. Zatim je Pikaso odgovorio: “Pretpostavljam da je za tebe to stvar biznisa. Nećeš otići sve dok ne dobiješ novac”.
Obojici je nakon ovog razgovora bilo veoma neprijatno, a slikarka, Pikasova ljubavnica i muza Mari Fransuaza Žiro, koja je bila te večeri sa njima za stolom, govorila je o ovom događaju koji je prekinuo jedno prijateljstvo.
Ovoj umetnici Pikaso je o Šagalu jednom prilikom rekao:
“Kada Anri Matis umre, Šagal će biti jedini preostali slikar koji razume šta boja zaista jeste. Nisam lud za njegovim petlovima i magarcima i letećim violinistima i svim folklorom, ali njegova platna su zaista oslikana. Neke od poslednjih stvari koje je uradio u Veneciji ubeđuju me da nije bilo nikoga od Renoara ko je imao osećaj za svetlost kakav ima Šagal”
Sa druge strane, Šagal je Mari Fransuaza Žiro o Pikasu rekao:
“Kakav je genije taj Pikaso! Šteta što ne slika.”