Generacije rođene u sasvim drugom vremenu ipak imaju priliku da vide kako bi uživo izgledali nastupi legendarnih grupa poput Queen-a ili The Doors-a. Muzičko putovanje kroz vreme omogućavaju im izvođači koji su, uz obilje talenta i redovnog vežbanja, stekli veštinu vernog prikazivanja nastupa poznatih svetskih bendova. Ovi umetnici su, uprkos popularnosti rijaliti programa i podjednako nekvalitetnih muzičkih numera koje ih prate, uspeli da osvoje privrženu publiku koja im je zahvalna što su, bar na trenutak, „oživeli“ njihove muzičke idole.
Iako to iz današnje perspektive deluje gotovo nadrealno, nekada je rokenrol bio izuzetno popularan a njegovi izvođači izazivali su masovnu histeriju gde god da se pojave. Na slavu ove vrste muzike naslanjali su se i značajni muzički časopisi, ali i pokreti koji su podstakli kulturološke i političke promene u društvu. Šezdesetih godina prošlog veka pojavili su se i prvi tribjut bendovi – muzičke grupe koje su zvučale i izgledale slično ili isto kao poznati bendovi. Prvi tribjut bend je, navodno, izvodio pesme „Beatles-a“ još za vreme bitlmanije, stižući na udaljena mesta i razgaljujući publiku koja nije imala mogućnost da uživo čuje originalni sastav.
Vremenom su nastupi ovakvih grupa postali veoma raznoliki, a danas se generalno dele na one koje identično izvode muziku svojih prethodnika i druge koje svojim nastupima daju lični pečat. I među prvima i među potonjima ima veoma popularnih, sa milionskom publikom, poput „Apocalyptica“-e, benda koji već četvrt veka izvodi instrumentalne verzije pesama „Metallica“-e.
The show must go on
Danas su u Srbiji najpopularniji tribjut bendovi koji izvode numere nekadašnjih muzičkih grupa sa kultnim statusom. Jedan od najpoznatijih i najdugovečnijih među njima je „Queen Real Tribute“ (QRT), čiji članovi, prema rečima osnivača benda Nenada Bojkovića (gitara) i Ivana Đerfija (bas gitara), redovno pružaju domaćoj publici doživljaj da prisustvuju koncertu omiljenog benda koji se nije zvanično raspao, ali je 1991. izgubio pevača koji je bio njegov zaštitni znak. Grupa QRT je nastala spontano – fanovi poznatog britanskog benda okupili su se 2005. godine kako bi odsvirali jedan koncert „Queen“-a za svoju dušu, a njihovu „magiju“ uočio je tadašnji menadžer i podstakao ih da se razvijaju. Počeli su da nastupaju prvo po beogradskim, a potom i po klubovima i festivalima širom Evrope, trudeći se da zvuče i izgledaju potpuno isto kao Queen.
„Tribjut bendovi teže osvajaju publiku. Ljudi, ponekad, gledaju na ovakve sastave sa nipodaštavanjem. Zato nije dovoljno samo izaći na binu i dobro odsvirati te vanvremenske pesme. Da bi vas publika stvarno zavolela, morate biti mnogo iznad njenog očekivanja. Srećom, nas su fanovi uvek podržavali, a mi smo to umeli da im vratimo“, kaže Đerfi i dodaje da je, osim talenta i mnogo vežbe kako bi zvučali kao „Queen“, bilo neophodno da publika prepozna i njihovu posvećenost: „Možete biti neverovatan virtuoz i odsvirati 100 tonova u sekundi a da to nikoga ne dotakne, a možete sa samo tri tona izazvati jake emocije i pokrenuti suze u očima prisutnih. Energija i emocije su, pored nota, sastavni deo muzike. Mi se trudimo da ispunimo sva ta očekivanja“.
Osim „skidanja“ muzike i glasa pevača, za uspeh u tribjut nastupima važno je imati i autentičnu koreografiju i opremu. Odnosno, kako kaže Bojković, pravu gitaru, pojačalo, pa čak i pravi kabl, zvučnik, trzalicu – u njihovom slučaju englesku kovanicu „sixpence“ iz sredine šezdesetih godina prošlog veka. „Vremenom smo naučili i lekciju o značaju vizuelnog identiteta, koji je u pojedinim slučajevima čak i presudan. Dakle, morate izgledati kao ’Queen’. Mi, međutim, često nismo mogli da pronađemo odeću kakvu je bend nosio, iako smo je tražili širom sveta. Zato sada idemo kod krojača“, kaže sagovornik B&F-a.
Osim u Srbiji, ova grupa se proslavila i u inostranstvu. Nastupali su redovno po Evropi, ali i na drugim kontinentima poput Južne Amerike – samo u Brazilu su održali četiri turneje, tokom kojih su odsvirali oko 100 koncerata.
Vremenom su se usavršavali i pratili razvoj poznate britanske grupe, što im je omogućilo da uđu projekat „Queen Symphony“, u kojem nastupaju zajedno sa simfonijskim orkestrom i horom. Njihovo umeće i posvećenost prepoznali su brojni obožavaoci „Queen“-a, koji će imati priliku da njih, zajedno sa još 60 umetnika na sceni, slušaju u beogradskom Sava Centru 9. maja, a potom i u Zagrebu 17. maja u prestižnom Lisinskom.
No, uprkos dokazanom muzičkom talentu i bogatom scenskom iskustvu koje poseduju, za sada ne uspevaju da se probiju na domaćoj muzičkoj sceni sa svojim autorskim delima, jer je ona, po oceni Bojkovića, najblaže rečeno – naviknuta na drugu vrstu zabavnog programa.
Riders on the storm
Po njihovim rečima, uspehu kod publike su doprineli energija benda, iskreno prijateljstvo njegovih članova i disciplina. „Osim toga, ’Doors’-i su specifični jer pružaju mogućnost da se svaka njihova pesma svira na više načina, što nam dozvoljava da neprekidno radimo sopstvene interpretacije, kako ni nama, a ni publici, ne bi bilo monotono. Redovno eksperimentišemo na sceni, što se, primetili smo, veoma dopada našim slušaocima koji u principu ne vole sterilne svirke – one gde su do detalja ’skinute’ već postojeće numere. U svemu tome smo dobro usklađeni. Naravno, ponekad se i posvađamo, ili iskrsne neki drugi problem, ali magija koja nastaje kada izađemo na binu i kada publika krene u vrisak izbriše sve brige koje imamo“, kažu sagovornici B&F-a.
Osim muzičkog utiska, za publiku je veoma bitno i da se bend na sceni ponaša i izgleda poput čuvenih „Doors“-a. To, kažu članovi LPT-a, zahteva velika ulaganja vremena i novca, ali i glumačko umeće. Međutim, posetioci njihovih svirki ovo umeju da cene. To dokazuje i mnoštvo poruka i komentara koje dobijaju od publike. Građani iz raznih delova zemlje ih često pozivaju da održe svirke u njihovim mestima. „Mnogo nam znači kada ljudi ostanu posle nastupa u želji da podele utiske i da se zahvale za priliku da čuju i vide kako bi izgledao njihov omiljeni bend da je ostao na okupu. Veliki broj njih je mislio da im se nikada neće pružiti prilika za to“, kažu iz benda i dodaju da su podjednako traženi i u našoj zemlji i u inostranstvu. Do sada su najčešće nastupali u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, ali su imali i zapažene svirke na Festivalu najboljih tribjut bendova koji sviraju „Doors“-e u Magdeburgu u Nemačkoj, a trenutno razmatraju poziv za nastup u Los Anđelesu. U međuremenu će svirati po Srbiji i Evropi.
Članovi benda vode različite živote i bave se i drugim stvarima pored muzike, ali to im ne smeta da na sceni funkcionišu ujednačeno i harmonično. Imaju još prijatelja muzičara koji ponekad, kada je neko od izvođača van zemlje, „uskoče“ u prvu postavu, kako bi bili profesionalni i maksimalno ispoštovali klubove u kojima nastupaju.
Marija Dukić