Uglavnom se misli da je horor kao žanr sveden samo na gomilu strašnih priča. Međutim, u hororu ima mnogo više od ukletih kuća i duhova.
Pre svega, horor je uvek dobijao na popularnosti tokom turbulentnih vremena. Pogledajte samo čitalačke navike tokom, i danas aktuelne, pandemije kovida-19. Još od vremena Velike depresije i Drugog svetskog rata, sve do priča i filmova iz Niksonove i Reganove ere, horor je uvek bio tu da nam otvori pogled ka drugačijim, sigurnijim, perspektivama.
Horor je, takođe, oduvek bio transgresivan, prihvatao je društvene promene i transformacije ranije nego ostali žanrovi. Autori horora su oduvek mogli da pomeraju društvene granice prihvatljivosti. Tako je, na primer, Klajv Barker, u svojim pričama istraživao sopstvenu seksualnost, dok je Popi Z. Brajt u pričama govorila i o transrodnim pitanjima.
Još jedan razlog što je horor važan jeste to što on može biti veoma ličan čitaocima. Mnogi čitaoci mogu da pronađu katarzu u horor pričama jer ove govore o problemima koje i njih muče, poput alkoholizma (Isijavanje, Stiven King), nasilja u porodici, smrti deteta (Intervju sa vampirom, En Rajs).
Stručnjaci kažu i da su horor priče naša moderna mitologija. Drakula, Fredi Kruger, Džejson, Hanibal Lektor, Pera Mitić zauzimaju istu nišu kao koju su nekada zauzimali demoni iz grčke, nordijske ili slovenske mitologije.
I najzad, psiholozi smatraju da je horor odličan način da se ljudi nauče kako da se, u stvarnom životu, suoče sa strahom i neizvesnošću.
Nije ni čudo što interesovanje za horor raste u neizvesnim vremenima. U pitanju je jedan od retkih žanrova koji nam omogućava da se pozabavimo pitanjima kao što su život posle smrti ili smisao postojanja.
Izvor:Bookvar