Foto: Twilight Dreams, Artur Rekem
“Ne sećam se da je iko igde ikad pobedio. Rat ti nikada ne donosi pobedu, Čarli. Samo gubiš, sve vreme, a onaj ko izgubi poslednji traži primirje.
“Građanski rat”, predloži tiho Džon Haf. “Sećate li se toga?”
“Da li se sećam?”, reče pukovnik. “O sećam se, sećam.” Glas mu je drhtao kad je ponovo zatvorio oči. “Svega! Osim… na kojoj sam se strani borio…”
“Boja vaše unifrome…”, poče Čarli.
“Boje vremenom počnu da blede”, prošapta pukovnik. “Sve je postalo mutno. Vidim svoje saborce, ali pre mnogo vremena prestao sam da razlikujem boje njihovih šinjela i kapa. Rođen sam u Ilinoisu, odrastao u Virdžiniji, oženio se u Njujroku, sagradio kuću u Tenesiju i sada u poznim godinama evo me ovde; dobri Bože, u Zelengradu. Tako da, vidite, boje blede i stapaju se…”
“ali se sećate na kojoj strani brda ste se borili?” Karl nij podigao glas. “Da li vam je sunce izlazilo s leve ili s desne strane? Da li ste marširali prema Kanadi ili prema Meksiku?”
“Čini mi se da je nekih dana sunce izlazilo s moje desne strane, kako i treba, a nekih dana dizalo se preko mog levog ramena. Marširali smo u svim pravcima. Prošlo je skoro sedamdeset godina od tada. Zaboraviš sunca i jutra iz tako davne prošlosti.”
“Sećate se pobeda, zar ne?” Neke osvojene bitke.”
“Ne”, reče starac iz velike dubine. “Ne sećam se da je iko igde ikad pobedio. Rat ti nikada ne donosi pobedu, Čarli. Samo gubiš, sve vreme, a onaj ko izgubi poslednji traži primirje.Jedino čega se sećam jeste često gubljenje i tuga i ništa dobro osim kraja rata. Kraj rata, Čarlse, to je pobeda samo po sebi, jer nema nikave veze s oružjem. Ali, pretpostavljam da niste namreravali da pričam o takvoj vrsti pobede!”
Rej Bredberi, Maslačkovo vino