Očigledno, iseljavanje je započelo iz političkih razloga. Novinari u inostranstvu počeli su da pišu kako je, u ovoj malenoj zemlji, vazduh postao isuviše težak. I zaista, bilo je teško disati. Strani novinari su nastavili da izveštavaju kako je tamo pritisak nepodnošljiv. I uistinu, bio je nepodnošljiv. Pošto su baš inostrani novinari bili ti koji su prihvatali i širili te vesti, vlasti su se vatreno oglasile pokušavajući da probude nacionalni ponos. Možda je greška u tome što je poziv potekao iz usta predsednika, jer u poslednje vreme čim bi se na radio-prijemnicima i televizijskim ekranima začuo glas (ili ukazala slika Prvog Zapovednika), ljudi su smesta gasili svoje aparate. Tako stanovništvo nikada nije saznalo za poziv na buđenje nacionalnog ponosa koji je uputila vlada. I iseljavanje se nastavilo.
