Prijateljstvo ne bira, rekao je on, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav. A ništa ja nisam tebi poklonio, već sebi. Poštujem ljude koji i u nesreći ostanu plemeniti.
Sav mogući nitkovluk što postoji u našem današnjem društvu oslikan je u Mrtvim dušama oštrije nego u ogledalu i mi iz te knjige možemo saznati sve principe na kojima se zasniva današnje bosanskohercegovačko društvo
Da li i vi imate utisak da određena književna dela, i to upravo ona koja imaju moć da menjaju sve(s)t, sistematski dobijaju status nečitljivih veličina o kojima se govori visokoparnim tonom, kao o božanskim tvorevinama, dok se njihovo čitanje nikako ne podstiče? Ne govorim o zabranjenim i anatemisanim knjigama, naprotiv. Znamo da nijedna crkva ne želi da vernici slobodno čitaju i samostalno tumače svete knjige, kao što nijedna totalitarna vlast ne želi da pojedinci tumače istoriju po sopstvenom nahođenju, oslobođeni doktrinarnih predrasuda.
Mujezin je sa džamije javljao jaciju. I dok se mekan glas njegove melodije razlijegao mahalom i treperio nad pocrnjelim krovovima i praznim sokacima, tražio je Rafo da mu otvore prozorčič.
S obzirom na hiljade stranica trinaestodelnog autobiografskog romana, "U traganju za izgubljenim vremenom" Marsela Prusta, ne bi trebalo da bude nedoumica o tome gde je to vreme otišlo. Alen de Boton je pokušao da dokuči to vreme i samo delo u devet lakih komada koji bi čitaocu trebali da pokažu "Kako Prust može promeniti tvoj život."
Evo kako mi to razumijemo: nikome ne prinosi žrtve do sebi i Boga ne prizivaj. (Zar je on ikada htio dio tvog plijena? Zar je ikada bio pristalica tvojih nadanja?)
Šaljem Vam budističku priču "Karma", a prevod je moj!. Ova priča mi se mnogo dopala zbog njene naivnosti, ali i zbog njene dubine. Naročito se, vrlo dobro objašnjava jednostavna istina, koju u poslednje vreme na sve načine i svekoliko pokušavaju da uguše, da se od zla spašavamo i da bogatstvo stičemo jedino svojim postupcima, te da ne postoji nikakva druga oruđa, koja mogu zameniti naše lične napore, usmerene ka ličnom, odnosno opštem bogatstvu i blagostanju.
Vislava Šimborska je ostala upamćena kao izuzetna pesnikinja, ali njen privatni život nije ništa manje interesantan. Nekoliko manje poznatih ekscentričnih osobina, koje je posedovala, dodatno otkrivaju njen brilijantni um, velikodušno srce i divan osećaj za humor.
Počela je da piše već na svom prvom arheološkom terenu. Vrlo brzo je našla svoj žanr, u kojem je postigla ogroman uspeh: njeni romani se odmah prevode na engleski, dobila je već tri najuglednije nagrade za kriminalni roman, jedan od njenih romana upotrebljen je za film, televiziju, piše scenarije za stripove...
