Priča «Svici» napisana je za Evu Kose, urednicu izdavačke kuće Kose iz Amsterdama, koja je objavila holandske prevode mojih romana Mamac i Gec i Majer. Naime, njeni saradnici su pozvali autore izdavačke kuće da napišu nešto za Evin pedeseti rođendan. Tako je Eva dobila na poklon knjigu, a među autorima tekstova su David Grosman, Dž.M. Kuci, Bernhard šlink, Dragan Klaić i drugi. Početna rečenica uvela je svice u priču, a podaci o njima, pokupljeni iz raznih enciklopedija i sa interneta, vodilu su priču do kraja. Često nešto što sasavim bezazleno radimo u detinjstvu postaje jedno od glavnih merila naših života, i to je, zapravo, ono o čemu priča govori. Priča takođe govori o usamljenosti koja nas čeka u nekom trenutku života, bez obzira da li smo deo neke kolonije ili velike ljudske zajednice. Od toga se, izgleda, ne može pobeći.
Српски народ у Сарајеву одлучи да подигне себи Богомољу и то све својим прилозима и кулуком. До завршетка цркве сваког љета би свештеник у старој српској цркви огласио дан кулучења, па би школска дјеца, трговци и занатлије носили пијесак са Ћиџиске Јалије, гдје се сада налази главна пошта. Исто тако су носили отесану седру и малтер мајсторима на скеле. Уз велике напоре црква је довршена год. 1871. и српска црквено-школска општина одлучи да је освјешта на Малу Госпојину.
Najzanimljiviji Šantićev period poetskog, nadahnjujućeg stvaralaštva je pozni period između (1921-1924. godine). Opus Šantićeve poezije virtuozno varira između socijalne, rodoljubne, ljubavne i meditativne poezije.
Pisanje naučne fantastike pravi je ispit mašte s obzirom da autori, ne samo što kreiraju likove i zaplete, već često i nova bića, kulture pa i čitave svetove.
Mislio je naime da saznanje svake sitnice, kao naprimer zakovitlane čigre, dosta je da bi se upoznalo ono što je opšte. Zato se nije bavio krupnim problemima, to bi mu izgledalo kao rasipništvo.
Iako je čitavo vrijeme pisao poeziju, i to iz vlastitog zadovoljstva i da zabavi prijatelje, Burns je i nadalje ostao nemiran i nezadovoljan, pa je stekao glas opasnog buntovnika protiv vjerske ortodoksije.
Nauke o jednom čoveku, na primer, šekspirologija, napoleonologija, puškinologija, marksologija i slične, izučavaju kao po pravilu, doprinos datog čoveka istoriji, književnosti, religiji, društvenoj misli itd. Za razliku od svih tih istaknutih ljudi, zanimljivih po tome šta su uradili, Jelena je zanimljiva sama po sebi.
Stoga se tumačenje poezije mora odmaći od tradicionalnog tumačenja, prvenstveno iz pozicije struke. To ne znači potpunu relativizaciju niti zabranu slobode interpretatora da u nečemu prepozna suštinu nekog koncepta, a u nečemu ne
