Godine 1957, Alber Kami (1913 – 1960) postao je drugi najmlađi laureat Nobelove nagrade za književnost, koja mu je dodeljena za delo koje “sa pronicljivom iskrenošću osvetljava probleme ljudske savesti u našem vremenu”.
“Pobjednik je sam” (u originalu “The Winner Stands Alone) je napet roman jednog od najpopularnijih pisaca u svijetu, Brazilca Paula Koelja, čija se radnja odvija u glamuroznom svijetu mode i filma, sa kriminalistickim zapletom i temom opsjednutosti slavom.
Priča «Svici» napisana je za Evu Kose, urednicu izdavačke kuće Kose iz Amsterdama, koja je objavila holandske prevode mojih romana Mamac i Gec i Majer. Naime, njeni saradnici su pozvali autore izdavačke kuće da napišu nešto za Evin pedeseti rođendan. Tako je Eva dobila na poklon knjigu, a među autorima tekstova su David Grosman, Dž.M. Kuci, Bernhard šlink, Dragan Klaić i drugi. Početna rečenica uvela je svice u priču, a podaci o njima, pokupljeni iz raznih enciklopedija i sa interneta, vodilu su priču do kraja. Često nešto što sasavim bezazleno radimo u detinjstvu postaje jedno od glavnih merila naših života, i to je, zapravo, ono o čemu priča govori. Priča takođe govori o usamljenosti koja nas čeka u nekom trenutku života, bez obzira da li smo deo neke kolonije ili velike ljudske zajednice. Od toga se, izgleda, ne može pobeći.
Српски народ у Сарајеву одлучи да подигне себи Богомољу и то све својим прилозима и кулуком. До завршетка цркве сваког љета би свештеник у старој српској цркви огласио дан кулучења, па би школска дјеца, трговци и занатлије носили пијесак са Ћиџиске Јалије, гдје се сада налази главна пошта. Исто тако су носили отесану седру и малтер мајсторима на скеле. Уз велике напоре црква је довршена год. 1871. и српска црквено-школска општина одлучи да је освјешта на Малу Госпојину.
Najzanimljiviji Šantićev period poetskog, nadahnjujućeg stvaralaštva je pozni period između (1921-1924. godine). Opus Šantićeve poezije virtuozno varira između socijalne, rodoljubne, ljubavne i meditativne poezije.
Pisanje naučne fantastike pravi je ispit mašte s obzirom da autori, ne samo što kreiraju likove i zaplete, već često i nova bića, kulture pa i čitave svetove.
Mislio je naime da saznanje svake sitnice, kao naprimer zakovitlane čigre, dosta je da bi se upoznalo ono što je opšte. Zato se nije bavio krupnim problemima, to bi mu izgledalo kao rasipništvo.
