Tvoj najlaganiji pogled
Lako će me rastvoriti,
Mada sam se zatvorio poput prstiju.
Negde kud nikad nisam putovao,
Srećne iznad svakog iskustva
Tvoje oči čuvaju svoj mir.
U tvom najkrhkijem pokretu
Ima nečeg što me zatvara
Ili što ne mogu taći
Jer je suviše blizu.
Tvoj najlaganiji pogled
Lako će me rastvoriti,
Mada sam se zatvorio poput prstiju.
Uvek me otvaraš listak po listak,
Kao što proleće otvara
Dodirujući vešto, zagonetno
Svoju prvu ružu.
A ako poželiš da me zatvoriš
Ja i moj život sklopićemo se
Veoma lepo, najednom,
Kao da srce ovoga sveta zamišlja
Kako se sneg brižljivo svuda spušta.
Ništa što možemo sagledati na ovome svetu
Nije ravno snazi tvoje neodoljive krhkosti
Njeno mi tkanje nameće boju svojih predela
Pruža mi smrt i vekovečnost
Sa svakim udisajem.
Ne znam šta je to u tebi
Što zatvara i otvara
Jedino nešto u meni shvata
Da je glas tvojih očiju
Dublji od svih ruža.
Niko, čak ni kiša,
Nema tako malene ruke.
E. E. Cummings