Pre nego što su se putevi izgubili iz krajolika, izgubili su se iz ljudskih duša: čovek je prestao žudeti za tim da hoda, da hoda vlastitim nogama i raduje se zbog toga.
Put – traka zemlje po kojoj se hoda peške. Često se razlikuje od puta ne samo zato što se po njoj vozi autom, nego i time što je tek crta koja spaja jednu tačku sa drugom.. Cesta nema smisao u sebi samoj: smisao imaju samo dve tačke koje spaja.. Put je pohvala prostora.. Svaki deo puta ima smisao sam u sebi i zove nas da se zaustavimo.. Cesta je pobedničko obezvređivanje prostora koji, zahvaljujući njoj, danas nije ništa do puka prepreka ljudskom kretanju i gubitak vremena.. Pre nego što su se putevi izgubili iz krajolika, izgubili su se iz ljudskih duša: čovek je prestao žudeti za tim da hoda, da hoda vlastitim nogama i raduje se zbog toga.. Ni svoj život nije video više kao put, nego kao cestu, kao crtu koja vodi od tačke do tačke, od čina kapetana do čina generala.. Vreme života mu je postalo tek prepreka koju treba savladati što većom brzinom..Put i cesta, to su ujedno dva različita poimanja lepote..U svetu cesta, lep krajolik znači – oaza lepote, spojena dugačkom linijom sa drugim oazama lepote..U svetu puteva je lepota neprekidna i stalno promenjiva, na svakom koraku govori- „Zaustavi se!“
Milan Kundera