Sanjala o velikim morima po kojima se koralska ostrva ljuljaju kao kotarice cveća….
“Sanjala o velikim morima po kojima se koralska ostrva ljuljaju kao kotarice cveća. O predelima gde sunčani zraci u teškim debelim viticama padaju na zemlju, i gde nema druge hladovine i svežine do kad morske tice rašire svoja krila i vodom sa svoga perja poprskaju cveće. Sanjala o strašnoj studi i glečerima iz čijih se pukotina plazi čudna plava sverlost i osećala da tamo na severu, u onim smrznutim energijama, mora ležati klica i stihija prave večnosti.
U toj truloj kolibici sam naučila da volim ono što ne vidim, ono što nemam, i ono što mora da prođe. Volela sam sunce, svetlost, leptire, bubice i cvrčke. Volela sam ih nervozno i sa strepnjom, jer sam videla da sunce zalazi i znala da će za dan ili nedelju poumirati šareni i ludi leptiri i da će za malo popadati iznureni mali cvrči. Popadaće i vrućina će ih spržiti, i ja ću možda sama izgaziti osušene lešinice veselih mojih pevača.”
Isidora Sekulić, Bure