Za svakoga smrt ima pogled.
Doći će smrt i imaće tvoje oči.
Doći će smrt i imaće tvoje oči –
ta smrt što nas saleće
od jutra do večeri, besana
i gluva, kao stara griža savesti
ili besmislena mana. Tvoje oči
biće uzaludna reč,
prigušen krik, muk.
Vidiš ih tako svakog jutra
kada se nadnosiš nad sobom
u ogledalu. O draga nado,
toga dana i mi ćemo znati
da jesi život i ništavilo.
Za svakoga smrt ima pogled.
Doći će smrt i imaće tvoje oči.
Biće poput ispravljanja mane,
Kao zurenje u ogledalo
iz koga izranja mrtvo lice,
kao slušanje zatvorenih usta.
Sići ćemo u bezdane nemi.
Čezare Paveze (1908-1950)
Preveo sa italijanskog Milan Komnenić
Iz knjge Doći će smrt i imaće tvoje oči, Rad, Beograd, 1977.
Postoje spekulacije da su oči iz ove pesme, u stvari, oči Konstance Dauling. Uprkos vanrednoj lepoti ove manekenke i glumice, u koju je Paveze bio nesrećno zaljubljen, u svom dnevniku, desetak dana pre nego što se otrovao pilulama za spavanje, zapisao je: „Ne ubija se iz ljubavi prema j e d n o j ženi. Ubija se jer nas ljubav, svejedno koja, otkriva u našoj nagoti, bedi, bespomoćnosti, ništavilu.“
Bilo kako bilo, Paveze je jedan od najznačajnijih italijanskih i evropskih pesnika 20. veka. Pored poezije, svakako treba pročitati njegov dnevnik Umešnost življenja, koji je objavljen u kultnoj Nolitovoj biblioteci Metamorfoze.