Ako bi nas i obavezivali na nešto, to je na pamćenje, a naše pamćenje je kratko.
Možda mi i ne volimo život dovoljno? Da li ste primetili da jedino smrt budi naša osećanja? Kako samo volimo prijatelje koji su nas tek napustili, zar ne? Kako samo cenimo one svoje učitelje koji više ne pričaju, čija su usta puna zemlje! Tada im sasvim prirodno upućujemo poštovanje; ono na koje su oni možda od nas čekali ceo svoj život. Ali znate li zašto smo uvek pravedniji i velikodušniji prema mrtvima? Razlog je jednostavan! Prema njima nemamo obaveze. Oni nam ostavljaju slobodu; imamo vremena, možemo im odati poštu između koktela i šarmantne ljubavnice, ukratko rečeno, u naše slobodno vreme. Ako bi nas i obavezivali na nešto, to je na pamćenje, a naše pamćenje je kratko. Ne, među prijateljima, mi najviše volimo svežeg mrtvaca, onog mrtvaca koji boli, naša osećanja i konačno nas same!
Alber Kami, iz romana „Pad“