Nacionalizam je naš oblik rodoskvrnjenja, idolopoklonstva, ludila. »Patriotizam« je njegov kult. Nije potrebno da kažem da pod »patriotizmom« razumem onaj stav koji uzdiže sopstvenu naciju iznad čovečanstva, iznad principa istine i pravde, a ne interesovanje puno ljubavi za sopstvenu naciju, koje proizlazi iz brige kako za duhovnu tako i za materijalnu dobrobit nacije — nikada iz težnje za vlašću nad drugim nacijama.
Nakon najdužeg rata u svojoj istoriji, SAD su na ivici poraza u Avganistanu. Kako je to moguće? Kako je jedina svetska velesila mogla da ratuje 15 godina, da pritom angažuje 100.000 svojih vrhunski obučenih vojnika, žrtvuje 2.200 njihovih života, potroši više od hiljadu milijardi dolara na vojne operacije, protraći još rekordnih sto milijardi na “izgradnju nacije” i “obnovu”, pomogne da se razvije, finansira, opremi i obuči vojska od 350.000 avganistanskih saveznika, a da ipak nije u stanju da pacifikuje jednu od najsiromašnijih nacija na svetu? U 2016. godini izgledi za stabilizaciju u Avganistanu tako su obeshrabrujući da je Bela kuća nedavno odložilaplanirano povlačenje američkih snaga i odlučila da na neodređeno vreme ostavi oko 10.000 vojnika u toj zemlji.
Trgovanje srećom pojedinca u ekonomiji koja instrumentalizira njegova nezadovoljstva i razočaranja kroz konzumerističku supstituciju, dok se u svrhu njegova optimalnog sudjelovanja u proizvodnim procesima potiče stvaranje pozitivne radne okoline, ono je što se nudi umjesto redistribucije odnosa moći i učenja demokratskom dijalogu, kao jedinom putu prema individualnom zdravlju i zdravom društvu.
Kolikogod se izmuze mlijeka za opstanak i napredak ove razapete države, sve to, kao slon u staklarskoj radnji, Bakir Izetbegović nogetne i razaspe, u svoj raskoši svog talenta za postizanje – autogolova!
Da ljubav boli oduvijek je poznato. Muškarci su ratovali zbog nje, žene bježale u samostane, pjesnici su patili, a glazbenici bili spremni učiniti baš sve za nju. No, znanstvenici vjeruju da ljubav nikada nije boljela više nego danas.
Da bi voleo ili mrzeo druge ljude, čovek najpre mora da voli ili da mrzi sebe samog. Čovek voli i mrzi samo ono sa čim ima neke sličnosti; pred onim sa čim nema nikakve sličnosti čovek se može u krajnjem slučaju bojati
Da li je Alojzije Stepinac bio ratni zločinac ili svetac i da li je Draža Mihailović ratni zločinac ili “prvi antifašista” u okupiranoj Evropi? Tone li Hrvatska u “ludilo fašizma” i da li je današnja Srbija sljedbenik Miloševićeve politike?
Bakir Izetbegović ovih dana napravio je omanju kafansku državničku turneju. Sa polovičnim uspjehom. U motelu pored Sarajeva sa Miloradom Dodikom je dogovorio da odblokira evropski put BiH, dok u kafani u Orahovici sa Draganom Čovićem nije uspio dogovoriti ništa
Bogataši srednjovekovne Evrope doslovno su imali skup ukus, jer su se gušili u začinama koji su do njih putovali i po dve godine i bar preko dvadesetak posrednika. Iako se za začine verovalo da su „iverje raja“, ljudski životi vredeli su manje od jednog džaka bibera, a trgovačka želja da se direktno domognu tih preskupih rajskih mrvica, suštinski je uticala na dalji tok ljudske istorije.
Svaki naraštaj živi u apsolutnom: vlada se kao da je stigao na vrhunac, ako ne na kraj, povijesti. Svaki narod ima određeni čas u svojoj karijeri kad povjeruje da je izabran. Tada daje sve od sebe najbolje i najgore.
