Foto: N1
Kada je Dijana Hrka, majka u padu nadstrešnice smrtno stradalog Stefana, uzviknula „kukavico, raspiši izbore“ i objavila da stupa u štrajk glađu, setio sam se Jana Palaha. Jan Palah je, ako neko slučajno ne zna, ime studenta koji se 1968. godine spalio na glavnom praškom trgu, Vaclavskim namjestima, kada su ruski tenkovi upali u (tadašnju) Čehoslovačku 1968. godine.
Piše: Mijat Lakićević
Nije reč o analogiji. Na kraju krajeva, još ima nade da život Dijane Hrka bude spašen. Ali, u jednoj, osnovnoj stvari – sličnost je nesumnjiva. U oba slučaja radi se o očajničkom potezu ljudske individue suočene sa užasnom, poražavajućom...
Foto: Ringier
Više od 20 godina traje politička borba opozicije u RS za vlašću, koja se u nekoliko navrata raspadala zbog ličnih interesa. Izuzimajući trenutno stanje, pitanje je ko bi i šta dobio dolaskom ovakve opozicije na vlast.
Piše: Dragan Maksimović
Opozicija u Republici Srpskoj imala je nekoliko pokušaja ukrupnjavanja kako bi sa političke scene skinuli SNSD i njegove koalicione partnere. Prvi takav pokušaj desio se 2014. godine, formiranjem Saveza za promjene u koji je bilo uključeno tuce partija i nevladinih organizacija. Samo sa jednim ciljem – da se sruši Milorad Dodik i SNSD.
Međutim, zbog nemogućnosti postizanja dogovora oko toga ko će...
Foto: Freepik
Ovo nije tekst o “potresenoj javnosti”, nego o društvu koje je pristajalo i šutjelo dok su djevojčice postajale mete. Istraga navodi imena, funkcije i datume, ali iza tih redova stoji godinama učvršćivan lanac propusta, eufemizama i prebacivanja odgovornosti. Kada institucije govore o ugledu, a ne o djeci, kada mediji love ispovijesti umjesto standarda, kada prevencija postoji samo na papiru, rezultat je uvijek isti. Ako ne znamo kako smo do ovoga došli, ponoviće se. Zato je ovo tekst o odgovornosti, ne o senzaciji.
Piše: Kristina Ljevak Bajramović
Zbog sumnje na trgovinu ljudima i seksualnu eksploataciju dvije djevojčice rođene 2009. godine, uhapšeno...
Foto: Ringier
Kažu da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje i da su predstavnici građana ogledalo naroda koji ih bira. Ako je tako onda je srpski narod u mnogo većem problemu od milionskih gubitaka, presuda, Vijadukta, čak i uništavanja prirode. Jer ako je tako onda nam to oni ne rade već to radimo sami sebi.
Piše: Vladimir Kovačević
O Narodnoj skupštini Republike Srpske ne treba i ne vrijedi više napisati ni jednu riječ. Najpametniji potez na nivou nacionalnog plana bio bi, prvo, da se zabrane prenosi skupštinskih zasjedanja. Za početak. Gledanje skupštine i slušanje neartikulisanih obraćanja polupismenih pojedinaca koji su se dočepali...
Srce koje je spremno da iz solidarnosti i ljubavi za druge primi kazne, udarce, uvrede, gubitak slobode... Srce koje bez pogovora daje slobodan vikend, strpljenje, razumijevanje. Srce očigledno veliko i puno ljubavi.
Nekada sam zastupnica na sudu, a nekada učim da postavljam lajsne u svome stanu, jer "sve se vraća, sve se plaća". Kada impulsivno odlučiš da renoviraš stan i perfekcionizam ti je pojačan, najbolje da uz malu pomoć prijatelja učestvuješ neposredno u svim radovima. Kada smo Rade Šljivić i ja u subotu kupovali lajsne, sreli smo slučajno na putu ka prodavnici njegovu suprugu, s kojom je u vezi tačno...
Nikola Krstić, foto: Dženat Dreković/NOMAD
Prvog novembra će biti godina otkako je pad nadstrešnice u Novom Sadu usmrtio šesnaest života. Prvog novembra će biti godina otkako se režim Aleksandra Vučića i njegovih kerbera skroz razgolitio u svojoj oholosti, okrutnosti i bahatosti. Prvog novembra će biti godinu otkako je krenuo talas opštenarodne pobune protiv ove kompradorske vlasti. Prvog novembra će biti dan kada je čitav jedan novi ciklus revolta započeo i još uvek ne može i ne ume da stane, koliko god nam se činilo da je utihnulo.
Piše: Nikola Krstić
Samo mesec dana nakon tog zločina u Novom Sadu, studenti širom Srbije...
Zilka Spahić Šiljak
Zavjet šutnje nad rodno zasnovanim nasiljem, koje u najvećoj mjeri pogađa žene i djevojčice, i dalje lebdi nad našim društvom. Iako svaka nova vijest o zlostavljanju, prostituciji ili femicidu izazove trenutni val ogorčenja, većina i dalje šuti iz straha, srama ili navike da „ne diramo ono što se nas ne tiče“. Posebno je porazno kada se iza te šutnje kriju institucije koje bi trebale biti utočište i zaštita. Kada se policija, centri za socijalni rad i pravosuđe zaklanjaju iza procedura, prebacujući odgovornost jedni na druge, oni ne samo da gube svoj smisao nego postaju saučesnicima u društvenom...
Foto: Unsplash
U suštini cikličnosti stoji upravo zaokret, mogućnost promene i preporoda. Istorija nam je nebrojeno puta pokazala čovekovu sposobnost da napusti utabane staze i krene novim putevima, bili oni unutrašnji ili spoljašnji.
Piše: Daliborka Kiković
Veoma je aktuelna tema promenljivosti ljudskih interesa, odnosno njihove cikličnosti. Drugim rečima, u jednom trenutku istorije glavna zanimacija čovečanstva može da bude tehnologija i materijalni razvoj, ali u nekom drugom trenutku dolazi do prezasićenja i tada postajemo svesni negativnih posledica tog fenomena. Uzmimo za primer početak devetnaestog veka kada je čovečanstvo bilo oduševljeno otkrićem tehnologije konzerviranja hrane u limenkama, dok danas to smatramo nezdravim i ponovo...
Foto: Predrag Trokicić
Sadržaj koji kruži manosferom počiva na tri stuba: pričama o krizi muškosti, pseudonaučnim teorijama o polu i rodu i motivacionim savetima o tome kako da se obogatite i osvojite žene.
Piše: Roman Kuhar
Kadgod vidim sponzorisan post u vestima na jedinoj društvenoj mreži koju i dalje povremeno proveravam – post nekog lokalnog političkog ekstremiste ili stranke koja poriče klimatske promene, smatra se pametnijom od svih lekara i naučnika, širi laži o trovanju ljudi ili propoveda propast civilizacije – na trenutak se nasmejem. Znam da su na mene uludo potrošili nekoliko evra iz nekog „kulturno-ratnog“ budžeta, bačenih u prazno. Ali,...
Kad na sceni, u galeriji ili u pjesmi čovjek prepozna sebe u „drugom“, nestaje ideološki temelj etničkog razdvajanja. Zato je umjetnost opasna.
Piše: Dino Mustafić
Kultura i umjetnost, u svom najdubljem smislu, uvijek su bile subverzivne sile. One razgrađuju granice koje politika podiže, ruše mitove kolektivnih identiteta i otvaraju prostor za pojedinačno iskustvo, za ono ljudsko koje ne poznaje nacionalne ograde. Upravo zato u Bosni i Hercegovini – zemlji čije je društvo institucionalno podijeljeno po etničkoj osnovi – kultura i umjetnost predstavljaju svojevrsne neprijatelje sistema. Ne zato što žele destrukciju države, nego zato što svojim postojanjem osporavaju logiku na kojoj taj...
