Dolaskom u Španiju ove godine, aplikacija Jik Jak nam daje do znanja da planira da se dalje širi Evropom. Da li će u tome i uspeti?
Ideja o Jik Jaku (Yik Yak) nastala je u univerzitetskom kampusu, kao način izražavanja mišljenja ili ćaskanja među studentima. Zamisao je bila jednostavna: svako sa svog mobilnog telefona može da postavi komentar potpuno anonimno, a drugi mogu da ga komentarišu ili da glasaju za njega. Na taj način, malo po malo, nastajala je internet oglasna tabla koja je napravila pravu pometnju među studentima što je potom dovelo do stvaranja aplikacije Jik Jak.
Ključ uspeha ove društvene mreže, najpopularnije na koledžima SAD-a, je njena anonimnost, mogućnost da se slobodno izražava bez ograničenja, što je bio odlučujući faktor koji je katapultirao ovaj projekat. Jik Jak je uprkos svom kratkom postojanju od samo godinu dana procenjen na više od 350 miliona dolara. Ipak, ista ta anonimnost je eksploatisana u mračnije svrhe od strane mnogobrojnih korisnika, te je zbog toga ova društvena mreža prozvana mrežom sajber-maltretiranja.
Aplikacija se može preuzeti u svim zemljama sveta na engleskom, dok je u Francuskoj, Italiji i od ove godine u Španiji, prevedena na jezike tih zemalja. Kompanija Jik Jak ne daje korisničke podatke, ali na Guglovoj Play prodavnici može se videti da je preuzeta između milion i pet miliona puta.
Šta je tačno Jik Jak i čemu služi?
Dovoljno je da preuzmete aplikaciju na mobilni telefon i napravite nalog. Aplikacija ne zahteva nikakve podatke, sem korisničkog imena, koje birate po želji, i broja mobilnog za verifikaciju naloga u dva koraka. Teme koje se komentarišu mogu biti bilo koje vrste i bez jasnih kriterijuma. Skorašnji izbori u SAD-u doveli su do intenzivnih debata među korisnicima aplikacije, i glasački rezultati iz aplikacije su kasnije bili objavljeni na blogu kompanije Jik Jak. Ova aplikacija je zapravo najbolji barometar o tome šta zapravo misli milenijumska generacija SAD-a.
Sada, Jik Jak želi da ponovi svoj uspeh i u zemljama Evrope, ali nije jasno da li će uspeti u tome. Havijer Mombijela, direktor Jik Jaka za Španiju, izjavio je da je aplikacija dobila „toplu dobrodošlicu“, ali nije želeo da kaže tačne cifre zbog politike njihove kompanije.
Kontroverze ipak i dalje prate aplikaciju, uz navode da podstiče sajber-nasilje, pogotovo prema ženskim korisnicima. U mnogim studentskim domovima, značajan broj korisnika iskoristio je anonimnost zarad pravog progona određenih studenata, što je u nekim slučajevima dovelo i do pokušaja samoubistva. Kao posledica svega ovoga, napravljena je internet peticija na sajtu Change.org, sa preko 83.000 potpisa, koja zahteva da se ova aplikacija ugasi.
Jik Jak je preduzeo određene mere sa uključivanjem profila, sličnim onim sa Tvitera, preko kojih bi ostvarili određenu kontrolu nad svojim korisnicima. U tom smislu, postoje dve vrste korisnika: oni koji su i dalje anonimni i oni koji koriste profil, ali Mombijela objašnjava da se „i jedni i drugi kontrolišu i prate”. Aplikacija sada nudi automatski sistem za prijave neprikladnog sadržaja koji blokira nalog koji ima mnogo prijava.
Sudeći po svemu, Jik Jak prolazi kroz težak period. Nekoliko njegovih ključnih rukovodilaca je napustilo kompaniju i prema analitičkim kompanijama ComScore i App Annie,zabeležen je pad korišćenja aplikacije. Dakle, Jik Jak se trenutno nalazi u nezgodnoj situaciji, zaostajući iza aplikacija kao što su Tviter (Twitter) i nezaustavljivi Snepčet (SnapChat), iako za razliku od njih, kao adut ima geografsko označavanje poruka i mogućnost komunikacije sa onima koji su u vašoj neposrednoj blizini.
Izvor: El Pais
Prevela: Tamara Pavlović, iSerbia