Menstruacija u ljudima izaziva razna osećanja. Kroz vekove ova pojava uspela je da bude krivac za lepru, posebna moć žena, ali i povod za izopštavanje iz društva.
Sam broj izraza koji žene koriste da bi rekle da krvare iz materice ukazuje na to da i danas, čak i u zapadnom svetu, menstruacija predstavlja tabu temu i razlog za sramotu. Ipak, u nekim delovima sveta upotreba prave terminologije predstavlja najmanji problem, jer su žene za vreme „onih dana” (kako bi dragi marketinški magovi rekli) i dalje izopštavane u šupe, bez ikakvih sanitarnih proizvoda.
Ipak, menstruacija nije svuda bauk i povod za izolaciju: negde se smatra svetom, velelepnom i čak se zbog nje organizuju fešte, ali podsetimo, to je samo mesečno krvarenje uzrokovano radom žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Nema ama baš ničeg mističnog, niti svetog u vezi sa time.
Međutim, činjenice nikada nisu sprečile patrijarhalna društva da izmisle niz mitova i običaja o nekakvoj pojavi. Stoga o menstruaciji, u zavisnosti od društva, postoji niz svetonazora – od zabrane seksa, do mišljenja da leči lepru. Upoznajmo se detaljnije sa nekim od ovih neobičnih mitova u vezi sa menstruacijom i načinima na koji su je žene sa raznih područja regulisale kroz vekove.
Antičke civilizacije: tamponi i Plinijeva proseravanja
Stare Egipćanke i Grkinje su za vreme menstruacije mirno koristile tampone. Ipak, ti tamponi su se znatno razlikovali od ovih današnjih, pa su ovi egipatski pravljeni od papirusa, a grčki od opiljaka drveta umotanih u platno. !Kokoška nije imala pristup uputstvima za upotrebu ovih proizvoda i listi nuspojava, ali pita se da li je na njima bilo upozorenje o sindromu toksičnog šoka.
Upoznajte čoveka koji je mislio da žena tokom menstruacije može da preusmeri ciklon. Jedan je Plinije Stariji!
A dok su Rimljanke nosile vunene uloške da bi vaginalnu krvcu i sluznicu materice zadrže što dalje od svojih odevnih predmeta, Plinije Stariji je naglabao o menstruaciji i moći „krvareće” žene. On je zaključio da je takva žena toliko moćna da, ako se obnaži, može zaustaviti razne vremenske nepogode, pa i tornado. Ona je, naravno opet gola, mogla i da otera pošast sa kukuruza, prosto hodajući kroz polje. Svet još čeka na ženu kojoj krv lipti niz butke dok hoda među kukuruzima, okružena mrtvim insektima, a sve dok tornado odlazi u drugom pravcu, zastrašen. Mi se radujemo danu kada će se ta žena roditi.
U stvari, hajdemo citirati Plinija, jer je ovo bio samo delić njegovih baljezganja:
“Dodir sa ženskim, mesečnim tečnostima pretvara sveže vino u sirće, čini da usevi propadnu, ubija izdanke, suši useve po baštama, čini da voće pada s drveća, zatamnjuje svetle površine na ogledalu, zatupljuje oštre ivice čelika i sjaj slonovače, ubija pčele, navlači rđu na gvožđe i bronzu, i ispunjava vazduh užasnim smradom. Psi koji okuse ovu krv postaju besni, a njihov ujed postaje otrovan kao kod besnila. Mrtvo more, puno soli, ne može biti presečeno osim koncem natopljenim u otrovnu tečnost menstralne krvi. Dovoljan je konac sa zaražene haljine. Platno koje ove žene dodiruju dok ga otkuvavaju i peru postaje crno.”
Otćutimo sad par sekundi, a onda nastavimo dalje!
Nečista biblijska žena
Biti žena u dobu Avramovom nije bilo lako, a još je teže bilo biti žena koja krvari. U ovom nesrećnom slučaju, žene su mogle da rade skoro pa ništa jer su bile smatrane za najpoganiju stvar na svetu. Period nečistoće trajao je sedam dana i smatrano je da tada sve što žena dotakne postaje nečisto:
“A žena kad ima vreme, kad ide krv od tela njenog, neka se odvaja sedam dana, i ko je se god dotakne, da je nečist do večera. I na šta god legne dok se odvaja, da je nečisto, i na šta god sedne, da je nečisto. I ko se dotakne postelje njene, neka opere haljine svoje i neka se okupa u vodi, i biće nečist do večera. I ko se dotakne čega na čemu je ona sedela, neka opere haljine svoje i neka se okupa u vodi, i biće nečist do večera. (Levitski Zakonik 15:19-24)”
Ako se date u brojanje reči „nečisto”, shvatićete da se ponavlja mnogo puta. U Bibliji je čak pažnja posvećena i ženama sa neobično dugim krvarenjem, koje su, naravno, za sve vreme njegovog trajanja, smatrane nečistim. A sve su žene, na kraju ove nečiste rabote, morale da odu i podnesu žrtve svešteniku. Ipak, moramo pomenuti, slična pravila važila su i za muškarca kome „teče seme”.
Ova biblijska opsednutost čistoćom uticala je na hrišćanstvo, pa i danas neke žene ne idu u crkvu za vreme menstruacije. I među čelnicima crkve vode se sporovi o tome da li je menstrualna krv nečista. Neki insistiraju na tekstu Levitskog Zakonika, dok drugi citiraju Jevanđelje po Marku gde Isus dodiruje i leči ženu koja je „dvanaest godina bolovala od tečenja krvi”.
Nastavak borbe za higijenu
Ideja o menstruaciji kao nečemu nečistom udobno se smestila i u islam, pa muslimankama nije dozvoljeno da se mole ili obavljaju bilo kakve religiozne obrede za vreme menstruacije. Ovo pravilo nastalo je usled verovanja da je svaka krv nečista, pa i menstrualna. Podsetili bismo da je u menstrualnoj krvi zapravo najmanje krvi, a najviše drugih sekrecija vagine i materice, pa i odvojenog sloja sluznice materice.
Ipak, nije samo religijama stalo do čistoće: za vreme renesanse ideja o sedmodnevnoj prljavštini doživela je svoj preporod, pa su i žene provodile mnogo vremena trljajući se i pokušavajući da speru menstrualni greh sa sebe. Niko ne bi ovo očekivao od doba pronalazaka i prosvećenosti, ali eto, dešava se i najboljima.
Cveće uvelo pod uticajem fantomskog hormona, menotoksina.
Zapravo, sve do 20. veka reč nečistoća najbolje opisuje mišljenje o menstruaciji. Devetnaestovekovnoj ženi nije bilo dozvoljeno da suši pršut, jer bi ga svojim dodirom uništila (pozdrav za Plinija), a 1919. godine jedan austrougarski lekar, Bela Šik, izvodi „eksperimente” kojima dokazuje da dodir žene u menstruaciji uništava cveće i pokušava da dokaže postojanje posebnog hormona, menotoksina, koji se luči kroz kožu i čini da stvari prosto umru. Predlažemo Marvelu da ovo iskoriste za stvaranje sledeće super-heroine.
Srednji vek: demonske bebe, lepra i muška menstruacija
Kao i obično, uštogljeni srednji vek obilato se bavio seksom za vreme menstruacije, pa se mnogo govorilo šta takva rabota može uzrokovati. U Francuskoj je smatrano da će dete začeto tokom krvavog đipanja biti demonsko dete. Zapravo, biće „gadno, mlohavo, umrtvljeno, pogođeno beskonačnim boljkama, gnjilo i smrdljivo”. Jasno je da je seks za vreme menstrualnog krvarenja pitanje preferencije i da ovaj citat samo pokazuje francusku vičnost u opisivanju odvratnosti.
Osim mlohavog potomstva, nuspojava seksa za vreme menstruacije mogla je biti i dobra stara lepra. Naime, ljudi su verovali da lepra ulazi u telo kroz testise za vreme tog nesrećnog seksa i onda se širi do ostalih organa. Opisi ovog načina prenošenja lepre su brojni i potenciraju žensku krivicu u činu. Ako poznajete nekoga dovoljno glupog da misli da menstrualna krv prenosi lepru, obavezno mu poručite da je to 100% istinito, i da će mu prvo otpasti testisi.
Keri je prestravljeno shvatila da joj je po rukama razmazan uzrok lepre, ali i lek za nju.
Ali, priča sa leprom se ne završava ovde! Opatica Hildegard fon Bingen uzvratila je udarac napisavši da menstrualna krv leči lepru. Srednjovekovni čovek se u trenutku ovog otkrića verovatno uhvatio za glavu i krenuo mahnito da trči u krug, čupajući svoju kosu. Šta raditi, piti mecu ili bežati od nje? – bilo je i ostalo večno pitanje.
Osim pitanja seksa, srednji vek bio je i ostao poznat po svojim čudnim metodama izopštavanja određenih društvenih grupa, pa i po antisemitizmu. Tako je kružila priča da su muškarci Jevreji nasledili krvni greh posle raspeća Isusa i da su zbog toga krvarili svakog meseca iz anusa. Ovo verovanje se zadržalo jako dugo, sve do ranog modernog doba.
Azija: ravnopravnost i šupe
Većina gorenavedenih stvari vam se čini verovatno potpuno apsurdnim, jer znate da žene turšiju sad kisele kad im se ćefne i da sigurno ne peru svoj čaršav svaki dan tokom sedam dana, ali u nekim delovima sveta stvari nisu toliko sjajne i žene za vreme menstrualnog krvarenja žive u izolaciji.
Viđenje menstruacije se verovatno najviše razlikuje u Indiji, i to u zavisnosti od religije koju neko praktikuje. Tako da su žene rođene u porodici Sika u stvari smatrane ravnopravne sa muškarcima i osnivač sikizma zapravo osuđuje stav da je menstruacija nečista (aplauz!). On insistira na tome da menstrualna krv nikako ne treba da odvrati ženu od molitve, i ističe da je to bogom dan proces, neophodan za stvaranje deteta.
Rupi Kapur, studentkinja i sledbenica sikizma, postavila je na svoj Instagram profil na kojoj se na njenoj trenerci vidi menstrualna krv. Instagram je sliku povukao jer navodno krši pravila, da bi je brzo vratili, nakon Rupine pobune. Ona je izjavila: „Ja krvarim svakog meseca da bih učinila čovečanstvo mogućim. Moja materica je dom božanskom, izvor života za našu vrstu, bilo da ja odlučim da rađam ili ne. Ali, ona se retko smatra takvom…”
Slično je i u budizmu gde je menstruacija „prirodna, fizička izlučevina koju žene moraju da dožive jednom mesečno; ništa više, ni manje”. Ipak, Japanci su morali da ostanu posebni, pa japanski budizam ne dozvoljava ženama ulazak u hramove tokom menstruacije.
Hinduizam se dosta razlikuje u zavisnosti od toga gde se upražnjava, a verovatno je najgore biti hinduskinja u Nepalu. Žene tamo čak i umiru zbog upražnjavanja običaja pod imenom chhaupadi, koji podrazumeva da žena živi izolovana u šupi i nema pristup domaćinstvu tri noći. Naravno, ulošci i tamponi tamo nisu opcija, pa se žene snalaze kako mogu, a zabeleženo je i nekoliko smrtnih slučajeva kao posledica napada divljih životinja, silovanja, lošeg mentalnog stanja ili prosto hladnoće. Sud je ovu praksu zabranio, ali ona se i dalje sprovodi u tajnosti, tokom cele godine, pa čak i po najvećoj zimi.
Sauri (levo) sa svastikom stoji na mestu gde je devet meseci pre toga njena sedamnaestogodišnja ćerka izgorela u jednoj od ovih jezivih šupi. Porodica je nakon ovog događaja uništila šupu. | Preuzeto sa pulitzercenter.org
Iako su uglavnom svesne apsurdnosti chhaupadi-ja, žene odlaze u ove grupne šupe da bi održale tradiciju. Neke od njih čak i veruju da su zaista „otrovne” i „gadne” za vreme menstruacije, pa i da će se užasne stvari desiti ako se ne povuku u izolaciju. Nije retkost da devojčice izjave kako im se lak za nokte osušio čim je krvarenje krenulo. Zabrinjavajuće, zar ne?
Ova devojčica se sprema za školu u šupi koju je njena porodica jedva sklepala nakon što im je lokalni iscelitelj rekao da su, srušivši prethodnu, robusniju šupu, razljutili bogove i tako navukli paralizu na stariju ćerku. Devojčici je bilo bolje brzo nakon izgradnje ovog mesta za izolaciju. | Preuzeto sa pulitzercenter.org
Ipak, postoje pokreti koji se zalažu za ukidanje ove prakse u potpunosti ili makar smanjenje broja dana koje žene provode u šupama. Članovi ovih pokreta nisu samo žene, već i muškarci koji shvataju da su se vremena promenila i da ova tradicija ne može i ne treba da se održi. Oni navode da su nekad muškarci bili tu da rade oko kuće dok je žena bila u izolaciji, a da je sad situacija znatno drugačija i da je ženama mnogo teže. Žene koje se bore za ukidanje chhaupadi-ja kažu da su najgore majke i svekrve, pa su čak krenule i da se sprdaju s njima, jer ne vide drugi način da se izbore protiv tabua. Jedna žena tako svoju svekrvu ponekad dodirne, pa slaže da ima menstruaciju, samo da bi videla ovu kako kreće da ispoljava simptome hiljadu boljki, a onda sledeći put samo ne prijavi da je stvarno dobila i normalno je dodiruje – naravno, bez ikakvih posledica.
Slična, ali ublažena verzija ovog običaja, upražnjava se i u ortodoksnim hinduskim porodicama u Indiji. Ženama je uglavnom zabranjeno da se bave domaćinstvom tokom krvarenja, ali u nekim porodicama im se dodeljuje posebna soba i one, za vreme menstruacije, koriste i poseban pribor za ručavanje. Ovo traje četiri dana, nakon kojih sledi ritualno kupanje koje žene pročišćava za povratak svojim obavezama.
I na kraju, u nekim delovima Indije menstruacija se slavi. Za hinduse je posebno značajna menarha, odnosno prvo menstrualno krvarenje, pa se na jugu Indije devojčici za ovaj događaj daju pokloni i pravi žurka. Iako ovo zvuči kul i realno je super da dobiješ tonu poklona ma kojim povodom, činjenica je da se menarha ne slavi da bi se devojčici olakšalo ovo iskustvo, već se slavi činjenica da ona postaje žena i da je sposobna da rađa. Podsetnik: nijedno jedanaestogodišnje dete ne može biti žena zrela za rađanje.
Ambubači Mela, festival posvećen boginji Kamakiji. | Preuzeto sa vikasacharya.wordpress.com
Osim menarhične fešte, u Indiji postoji i festival posvećen menstrualnom ciklusu tantričke boginje požude i iluzije, Kamakiji. Ovaj festival plodnosti se održava tokom boginjinog godišnjeg (eh, da je tako!) krvarenja koje traje samo tri dana i koje se zbiva u periodu monsuna, sredinom juna. Tada ljudi čekaju ispred hrama posvećenog njenoj vulvi i zasipaju se crvenim stvarima. Četvrtog dana rulja nagrće u hram da bi došla do parčadi tkanine koji su navodno natopljeni menstrualnom krvlju ove boginje. Pouka: ako ste zajebana boginja, onda vaša meca nije gadna i sve vam se može!
21. vek: porezi, siromaštvo, stigmatizacija
Na kraju, pogledajmo još jednom na stanje danas. Možda se nakon čitanja svih užasa koje su žene prolazile čini da je nama danas super. Ali, istina je da nije, a posebno ne ženama koje žive u zemljama u razvoju. One nemaju pristup sanitarnim proizvodima ili su oni apsurdno skupi. Neke od njih moraju da se bore i sa nepodnošljivom stigmom ili čak izolacijom, a česte su i razne infekcije zbog loše menstrualne higijene. Ovo možda jeste problem ekonomije i siromaštva, ali simptomatično je da je loša menstrualna higijena posebno zapažena u predelima koji su skloniji stigmatizaciji.
Preuzeto sa www.huffingtonpost.com
Jedna dobra vest je da je skoro razvijen sistem za pranje i sušenje platnenih uložaka koji bi ženama iz zemalja u razvoju bio daleko pristupačniji. Osim ovog kul izuma, 1998. je jedan Indijac započeo revoluciju u menstrualnoj higijeni, i sve to da bi pomogao svojoj supruzi koja ga je zbog njegove posvećenosti spravljanju savršenog uloška ostavila. Arunčalam Muruganantam je, videvši prljave krpe koje je ona koristila kao uloške, otišao u prodavnicu da joj kupi prave sanitarne proizvode, ali onda je shvatio da je ona bila u pravu i da su zaista preskupi. Ovaj Indijac je onda odlučio da prosto kupi sav materijal i krene sam da pravi uloške. Ipak, trebalo mu je dosta eksperimentisanja i vremena da skonta da je tajni sastojak celuloza; dok je išao okolo i prao krvave krpe, selo ga je popreko gledalo i na kraju su ga i žena i majka ostavile samog. Ipak, on nije odustajao i projektovao je mašinu koja pravi uloške, i to tako da skoro svako može da je koristi. Sada postoji preko hiljadu takvih mašina, a za njima rade žene i devojčice školskog uzrasta. Aplauz za Arunčalama!
Ova žena je istrčala maraton bez tampona ili uloška; pozdravimo je!