Neka od temeljnih pitanja najšire dostupnih digitalnih tehnologija, poput primjerice Google i Facebook oglašavanja ili njihovog odnosa s korisnicima, u zemljama europske periferije često nisu prikladno adresirana. Ove kompanije ostvaruju ogromne neadekvatno oporezovane profite na temelju sadržaja koji besplatno postavljaju korisnici, prisiljeni na odricanje od privatnosti.
Rokenrol je ovde umro kad je Branimir Džoni Štulić rekao zbogom, zalupio vrata i otišao. Njegova odluka da se učlani u apatride, piše knjige i prevodi Homera, bila je tačka na ono što se smatralo jugoslovenskim rokenrolom. Bez mogućnosti da se takav „incident“ – misli se na rokenorl – ponovi.
Ponovno bombardiranje Libije, nakon pet godina, može doniijeti samo veće zlo, kako njoj najbližoj Italiji, tako i drugim zemljama Sredozemlja, u prvom redu Francuskoj.
Nacionalizam je naš oblik rodoskvrnjenja, idolopoklonstva, ludila. »Patriotizam« je njegov kult. Nije potrebno da kažem da pod »patriotizmom« razumem onaj stav koji uzdiže sopstvenu naciju iznad čovečanstva, iznad principa istine i pravde, a ne interesovanje puno ljubavi za sopstvenu naciju, koje proizlazi iz brige kako za duhovnu tako i za materijalnu dobrobit nacije — nikada iz težnje za vlašću nad drugim nacijama.
Trgovanje srećom pojedinca u ekonomiji koja instrumentalizira njegova nezadovoljstva i razočaranja kroz konzumerističku supstituciju, dok se u svrhu njegova optimalnog sudjelovanja u proizvodnim procesima potiče stvaranje pozitivne radne okoline, ono je što se nudi umjesto redistribucije odnosa moći i učenja demokratskom dijalogu, kao jedinom putu prema individualnom zdravlju i zdravom društvu.
Da ljubav boli oduvijek je poznato. Muškarci su ratovali zbog nje, žene bježale u samostane, pjesnici su patili, a glazbenici bili spremni učiniti baš sve za nju. No, znanstvenici vjeruju da ljubav nikada nije boljela više nego danas.
Da bi voleo ili mrzeo druge ljude, čovek najpre mora da voli ili da mrzi sebe samog. Čovek voli i mrzi samo ono sa čim ima neke sličnosti; pred onim sa čim nema nikakve sličnosti čovek se može u krajnjem slučaju bojati
Bogataši srednjovekovne Evrope doslovno su imali skup ukus, jer su se gušili u začinama koji su do njih putovali i po dve godine i bar preko dvadesetak posrednika. Iako se za začine verovalo da su „iverje raja“, ljudski životi vredeli su manje od jednog džaka bibera, a trgovačka želja da se direktno domognu tih preskupih rajskih mrvica, suštinski je uticala na dalji tok ljudske istorije.
Svaki naraštaj živi u apsolutnom: vlada se kao da je stigao na vrhunac, ako ne na kraj, povijesti. Svaki narod ima određeni čas u svojoj karijeri kad povjeruje da je izabran. Tada daje sve od sebe najbolje i najgore.
