Nataša Radulović/ Foto: Aleksandar Golić
Da nije bilo direktnog prenosa, čovek bi gledajući informativne emisije javnog servisa pomislio da je Konstitutivna sednica protekla dostojanstveno, u kulturnom tonu koji su narušavali, kako su istakli, samo pojedini poslanici već poznati po incidentima. Iz izveštaja su izostavili verbalne ispade najstarije poslanice koja je za dva sata, koliko je vodila sednicu, postala regionalni hit.
Piše: Milanka Kovačević/ Direkt portal
“Dajte da danas bude dostojanstveno, onako kako građani zaslužuju”, počela je Nataša Radulović, a onda se vratila svom prirodnom stanju i vokabularu. “Alo, momak!”, “Šta se ođe obadaš?”, “Nemoj da duelišemo”, “Šta goj ‘oćeš” – potpuno neočekivano je prostački odjeknulo sa mesta predsedavajuće skupštine.
Naivni gledalac je prvo pomislio da je u skušptinski prenos greškom umešan ton sa neke livade na kojoj čobanica usmerava stado ili vraća goveda zalutala u nečiji kupus. Neki su, čak, pomislili da je u pitanju šala ili nekakav skeč koji se snima u skupštini.
Nataša je sa zavidnim samopouzdanjem i pomalo sa visine davala i oduzimala reč, grdila i savetovala i to sve nebiranim rečnikom i neopterećena etikecijom i ograničenjima koje kulturno ophođenje podrazumeva.
Tako je propao trud zvaničnika RS da protokolom i novim pravilima primopredaju i polaganje zakletve zaogrnu dostojanstvom i daju im težinu i istorijsku patinu koju (još uvek) nemaju.
Svečani trenutak, uzvišeni tonovi, himne i zastave, sve je palo u drugi plan pred Natašinim –“Nemoj da galamiš ođe i da se obadaš”.
Na osnovu njenog ponašanja nikada ne biste pomislili da je ona u stvari magistarka i to pedagoških nauka. Čitavu deceniju je bila na čelu JP “Centar za predškolsko obrazovanje” i tada su mediji pisali da je njeno rukovođenje obeleženo korupcijom, nepotizmom, mobingom i kršenjem zakona. Poznata je i po tome što je za potrebe banjalučkih vrtića naručila 666 flaša alkoholnog pića.
Sve što smo mogli da vidimo je prava ona, ali ono što nas je (možda) zaprepastilo je kako je moguće da toliko traje i napreduje. A onda se setimo svih ostalih lica, takoreći brendova vlasti, i shvatimo da Nataša nije incident, nego pravilo i mera.
Iz napukle oblande je virila Nataša, ali i sve Kaldere, MG mindovi, sve afere i kumovi, svo zgrnuto bogatstvo i Prointeri, jedno nepravedno društvo koje je ova elita skrojila po svojoj meri. A njena mera, njeno istinsko lice jeste Nataša.
Zaključujemo da je ona, ujedno, i interes RS, jer pravo da ga definiše prisvojio je Dodik, a on stoji iza Nataše i mnoštva drugih, njoj sličnih.
Pa, zar je Sanja Vulić nešto drugačija? Ili doktorica iz Bijeljine koja je svojom profesionalnom čašću jamčila da su ljudi oslepeli pred izbore. Normalan čovek zanemi pred tim primerima, što, naravno njima ostavlja prostor da se razmašu.
I tako smo se juče uverili da stvarnost može da nadmaši svaku fikciju. Ni Nušić, koji je umeo maestralno da opiše stvarnost, nije mogao ni da zamisli da bi jedna Živka ministarka mogla da bude direktorica, poslanica ili stvarna ministarka. Simu Popovića je u komadu Živkina ludost koštala mesta u Vladi, a današnji Sima bi, zahvaljujući svojoj Živki funkcionerki, osnovao firmu, zgrnuo milione ili barem postao ambasador. I to je naš napredak za vek i po.