Rudnici sa površinskom eksploatacijom u budžete lokalnih zajednica ne uplaćuju sredstva po osnovu takse za promenu namene zemljišta. Da li zato što zemlja ostaje netaknuta uprkos tome što rudnici rade ili je razlog daleko prozaičniji – nepoštovanje zakona koje prolazi nekažnjeno.
Zakon je jasan. Za promenu namene zemljišta investitor mora da plati naknadu. I to pre eksploatacije. Ali, što ovde važi za vola, ne važi za Jupitera. U konkretnom slučaju, ono što građani moraju da plate, pojedina preduzeća nisu u obavezi.
Tipičan primer je ZP Rudnik i TE Gacko koje, prema okvirnim procenama, na ime naknade za pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko, tačnije rudarsko zemljište, opštini duguje 4,8 miliona maraka. Budući da se od ukupne naknade, 70% uplaćuje u opštinski, a 30% u republički budžet, znači da je i RS oštećena za nešto više od 2 miliona.
Eksploatacija bez koncesije i bez dozvole
Koliki je značaj poljoprivrednog zemljišta možemo naslutiti na osnovu podatka da je potrebno hiljadu godina da se stvori jedan centimetar humusa! Ideja samog zakona koji je naložio plaćanje naknade za pretvaranje namene zemljišta zato je i bila da se ograniči ili uspori smanjivanje poljoprivrednih površina jer je njihova vrednost neprocenjiva. Ovo bogatstvo, pokazuje i primer iz Gacka, na žalost, uzimamo zdravo za gotovo.
Trenutno površina rudnika sa odlagalištima, dakle devastiranog zemljišta, zauzima oko 25 kvadratnih kilometara što je skoro dva puta više od površine koju zauzima sam grad. Kopalo se nemilice, ali se o prirodi nije vodilo računa, pa su rekultivisane površine na nivou statističke greške kao i razoreno zemljište za koje je plaćena naknada.
Ipak, u opštini Gacko tvrde da su uradili sve što su mogli da naplate ovu taksu. Problem su i republički organi koji okreću glavu na drugu stranu i tolerišu nezakonito ponašanje. Načelnik Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo u opštini Gacko Aleksa Zelenović kaže da opciji utuženja nisu pribegli jer su lokalna samouprava i RiTE Gacko međusobno povezani.
“U poslednjih 5 do 6 godina, od vremena kada je urađena hitna intervencija na sanaciji Gojkovića potoka i izgradnje Istočne obilaznice u polju D, mi smo izdali lokacijske uslove, ali nije izdata građevinska dozvola. Razlog je što bi morala da bude plaćena naknada za promenu namene zemljišta. Potom se počelo sa radovima u polju C čija je površina ogromna. Za to polje nije određen koncesionar iako se tu radovi izvode i eksploatiše ugalj dugi niz godina. Za polje C je ministarstvo izdalo lokacijske uslove za ekspoataciju, ali dozvolu za eksploataciju ne može izdati pre nego što se odredi koncesionar”, objašnjava Zelenović i tvrdi da odgovornost za dato stanje nije na lokalnoj vlasti.
“Opština je reagovala dopisom prema ministarstvu koje je naše pitanje ostavljalo bez odgovora. U lokacijskim uslovima koje je izdato za polje C decidno stoji mišljenje organa po kojem se mora platiti promena namene odmah po ulasku u posed. I to je prihod svake opštine, svake lokalne zajednice. S obzirom da građani za jedan plac površine 300-350 kvadrata plaćaju taksu od 300 do 350 maraka, logično je da i preduzeće izvrši svoju zakonsku obavezu. Izgleda da neko mora da plati, a neko ne”, konstatuje Zelenović.
Ipak, utisak je da se na zakonskim dugovanjima na ime takse najviše insistiralo za skupštinskom govornicom kada se ovaj argument koristio kao oružje u političkoj borbi. Tada se odbornicima SNSD-a koji su istovremeno i rukovodioci u RiTE Gacko, prigovaralo za nedostatak ljubavi prema svom gradu. Ovi su, pak, odgovarali da opština treba da preduzme sve što je u njenoj moći da naplati ta potraživanja, ako ona uopšte postoje.
Legenda o lokal-patriotizmu sa senkom
Presedan u plaćanju pomenute naknade je napravljen 2013. godine kada je za v.d. direktora RiTE Gacko imenovan Rajko Papović. On je na tom mestu bio samo pet meseci, da bi ga krajem oktobra smenio Milinko Milidrag. No, u kratkom vremenu koje je proveo na čelu preduzeća, Papović je gotovo ušao u legendu donevši odluku da RiTE u budžet opštine uplati taksu za promenu namene zemljišta što je protumačeno kao vrhunski izraz lokal-patriotizma.
“Renta je uplaćena za deo polja C u iznosu od 350 hiljada maraka kada je direktor bio Rajko Papović. To je prva faza polja”, pojašnjava Zelenović.
Senku na ovaj izraz odanosti lokalnoj zajednici baca činjenica da je te 2013. godine opština raspisala tender za asfaltiranje puta u MZ Brljevo u kojoj je i rodno selo direktora Papovića. Radove je dobilo preduzeće “Antikorozija” u vlasništvu njegovog brata Dragutina Papovića, koje je verovatno i najčešći izvođač asfaltiranja seoskih puteva u opštini Gacko. Pomenuto asfaltiranje je budžet koštalo nešto više od 460 hiljada maraka. Poznavaoci prilika iz tog perioda su nam rekli da podudarnost nije slučajna. Aleksa Zelenović koji je i tada bio na čelu Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo kaže da nije upoznat sa tim okolnostima niti je donosio tu odluku.
Inspekcije gledaju na drugu stranu
Na žalost, problem devastacije zemljišta nije jedini. Odvajanje i čuvanje humusa, kao i sama rekultivacija, rukovodioci RiTE Gacko posmatrali su kao trošak. Bilo je brže i jednostavnije zemlju i jalovinu transportovati na odlagalište čime su bespovratno izgubljeni milioni kubika humusa. A zbog širenja odlagališta, delovi rekultivisanih površina su ponovo zasipani jalovinom.
Površina rudnika je dva puta veća od površine samog mesta (Google earth)
Na ove primere kriminalnog ponašanja prema životnoj sredini izostao je pritisak javnosti, ali i adekvatna reakcja lokalne vlasti. No, Aleksa Zelenović se ne slaže sa tim.
“Nadležnost kontrole je na republičkom nivou, u domenu poljoprivredne, ekološke i rudarska inspekcija. Jednom je poljoprivredni inspektor obilazio RiTE i povukao se. Meni je lično obećao da će doći po pozivu ponovo da napravi zapisnik i rešenje o neophodnosti uplate rente. Ali, ništa od toga. Poslednja instanca je tužba kojom bi se definisala i visina dugovanja i kamate. Tačno je da godine prolaze, ali opštna i TE su vezane na neki način i to novac koji će morati uplatiti, da li odjednom, da li u više rata” kaže Zelenović i dodaje da bi se te pare upotrebile za razvoj poljoprivrede i seoske infrastrukture.
Pominje i da je ekološki inspektor izricao kazne za pravno i fizičko lice, ali i da to nije dalo nikakav rezultat.
Možda izgleda čudno
U opštini Ugljevik, u Odeljenju za urbanizam su bili iznenađeni pitanjem jer, kako su rekli, poslednjih godina nisu imali zahteve za promenu namene zemljišta. I to ne samo za rudnik nego ni za kamenolom. Takođe, nisu imali podatak koliko je u prethodnim decenijama po tom osnovu budžet prihodovao.
Rudnici kao rane na licu zemlje
„ Može da izgleda čudno ako imamo na umu da Termoelektrana radi bez prekida i, logično je da se rudnik širi. Ali u poslednjih 6 godina sigurno nismo imali zahteva za pretvaranje zemljišta”, rekli su nam službenici pomenutog Odeljenja uz pretpostavku da je to preduzeće RiTE Ugljevik završilo u prethodnom periodu.
“Tačno je da opštinski organ rešava predmete ove vrste, ali je ministarstvo aktivno uključeno budući da im kompletirani predmet šaljemo da daju smernice”, naglasili su oni.
Iako snimci iz vazduha pokazuju da je površina rudnika impozantna, ni budžet opštine Stanari nije mnogo prihodovao od promene namene zemljišta.
Površina rudnika Stanari sa visine od 8,5 km (Google Earth screenshot)
Prema zvaničnim informacijama rudnik zauzima 19% površine opštine ili nešto više od 3 hektara. U opštini Stanari ističu da preduzeće EFT, koje je vlasnik rudnika i termoelektrane u ovom mestu, ispunjava sve svoje zakonske obaveze. Kada je u pitanju promena namene zemljišta, ovo preduzeće je opštinskoj upravi do sada podnelo dva zahteva u iznosu oko 2 hiljade maraka.
Imajući na umu zakon koji je definisao da se naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta utvrđuje u visini katastarskog prihoda za to zemljište za tekuću godinu uvećano za 500 puta za prvu klasu, 400 za drugu, 300 za treću itd., teško je zamisliti da vekovni prihod sa neke parcele, ma kako mala i nekvalitetna bila, iznosi 2 hiljade maraka, koliko je, eto, izračunat u Stanarima.
To je, po svemu sudeći, mera našeg odnosa prema neobnovljivim resursima, ali i onima kojima u nasledstvo treba da ostavimo zemlju.