Foto: Unsplash
Ulazite u tržni centar. Zvona zvone, lampice trepću, iz zvučnika vas Maraja podseća da joj je sve što želi za Božić: BAŠ vi. Ali ne bilo kakvi vi. Nego vi sa platinum kreditnom karticom i praznim pogledom konzumerističkog zombija. Ovde ste proizvod koji kupuje proizvode. Vaša anksioznost je gorivo koje pokreće čitav sistem.
Piše:
Marketing tim je odradio domaći. Znaju da je vaš mozak evolutivno programiran da gomila zalihe pred zimu. Dodaju malo nostalgije, prstohvat krivice, i serviraju vam savršen koktel nemira.
Da li ste kupili dovoljno? Da li ste kupili pravu stvar? Možda onaj drugi model? Možda u drugoj boji? Svaka kupovina je samo privremeno olakšanje. Nova doza sreće čeka u sledećoj radnji.
Praznici su postali maraton emotivne ucene. Svaki poklon je test ljubavi. Svaka cena je mera posvećenosti. Čitave porodice se zadužuju da bi dokazale da se vole. Deca uče da mere sreću u gigabajtima i inčima ekrana. Penzioneri odvajaju od usta da bi unucima kupili telefone koje ne razumeju.
Najlepše od svega? Dok jurite od radnje do radnje, dok preračunavate rate i limite, dok birate između poklona i računa za grejanje, oni koji su dizajnirali sistem već broje profit od vaše praznične anksioznosti. Vi niste kupac. Vi ste sezonski radnik u fabrici koja proizvodi iluziju sreće. Svaki praznični katalog je nova radna smena. Svaki popust je novi bič.
To je formula novogodišnje groznice. Ne prodaju vam proizvode. Prodaju vam ideju da je sreća nešto što možete kupiti. Da je ljubav srazmerna ciframa na računima. Da je magija praznika u plastici i blještavilu. A vi? Vi ste istovremeno i radnik i roba u pogonu koji pretvara vašu prazničnu teskobu u njihov godišnji bonus.