Foto: Pexels
U okrugu Kendudžar, u Indiji, negde gde prašina leži na svemu i gde birokratija leži na prašini, čovek je uzeo lopatu.
Piše: Dragan D. Radovančević
Nije manijak, nije zločinac. Prosto je nepismeni seljak kome je sestra umrla u januaru, a na njenom računu stajalo je devetnaest hiljada i trista rupija (oko dvesta evra). Sav njen zemaljski ostatak, u digitalnom obliku, zarobljen iza šaltera.
Nedeljama je dolazio u banku. Nedeljama je objašnjavao. Nedeljama su mu govorili isto: vlasnik računa mora biti prisutan lično. On je odgovarao da vlasnik računa leži na groblju, tri kilometra odatle. Oni su odgovarali da im treba izvod iz knjige umrlih. On nije znao čitati ni pisati, pa samim tim nije znao ni gde se takav izvod nabavlja, ni ko ga izdaje, ni šta je uopšte „izvod iz knjige umrlih“ kao administrativni pojam.
tako nedeljama. Šalter. Objašnjenje. Šalter. Objašnjenje. Šalter.
U ponedeljak, 27. aprila, čovek je prestao da objašnjava.
Uzeo je lopatu, otišao na seosko groblje i iskopao sestru. Umotao je u tkaninu. Prepešačio tri kilometra u aprilskoj indijskoj vrućini. I postavio je pred ulaz u banku.
Tražili ste vlasnika računa. Izvolite.
Prizor je, kako se može pretpostaviti, šokirao sve prisutne. Policija je stigla. Novinari su stigli. Snimci su krenuli da kruže. Čovek je dao izjavu za medije, mirno, bez kajanja: „Iz očaja sam iskopao grob i doneo njene ostatke kao dokaz smrti.“
Slučaj je rešen. Novac će biti isplaćen kroz zakonsku proceduru. Posmrtni ostaci su ponovo sahranjeni, uz policijsko prisustvo. Sve je na svom mestu.
Ovo nije vest o čoveku koji nije razumeo procedure.
Ovo je vest o procedurama koje nisu razumele čoveka. Razlika je mala, ali presudna. Ali bankovni službenici koji su sedmicama tražili „lično prisustvo“ verovatno je ni danas ne vide.
Sistem koji od nepismenog seljaka u žalovanju zahteva administrativnu dokumentaciju kao uslov za pristup dvesta evra nije sistem koji funkcioniše. To je sistem koji simulira funkcionisanje dok troši ljude. Lagano, birokratski, bez zlobe… što je, na neki način, gore od zlobe.
Čovek nije imao advokata. Nije imao vezu. Nije imao pismenog rođaka da ode u opštinu. Imao je lopatu i tačno onoliko logike koliko je situacija zahtevala. I na kraju je bio u pravu: sestra jeste bila vlasnik računa, i on ju je doveo lično.
Procedura je ispoštovana. Sve je rešeno. Niko neće promeniti ništa. Svaka sličnost sa bilo kojom paralelom, unapred se stavlja van snage!