 pokrenula je peticiju za povećanje dostupnosti životnog prostora u zemljama Evropske unije.){kind=link}
Evropska građanska inicijativa „Stanovanje za sve“ (Housing for all) pokrenula je peticiju za povećanje dostupnosti životnog prostora u zemljama Evropske unije.
Nakon Beča, Barselone, Lisabona, Brisela i drugih gradova EU potpisivanje peticije je nedavno promovisano i inicijativa Pravo na grad u Zagrebu.
Namera stručnjaka i aktivista je da sakupe milion potpisa i od Evropske komisije zahtevaju da omogući državama članicama da se ulaganje u javne stambene fondove izuzmu iz obračuna budžetskog deficita.
„Stanovanje za sve“ traži i da se na nivou EU regulišu digitalne platforme poput Airbnb-a, koje posreduju u kratkoročnim izdavanjima stambenog prostora.
Nesklad između poskupljenja stanova, koje je od 2012. godine tumačeno kao pokazatelj oporavka evropske privrede, i opadanja realnih plata stanovništva, doveo je do dramatičnih posledica.
Oko 82 miliona ljudi u EU primorano je da na stambene troškove izdvaja preko 40% primanja. Pojednostavljeno rečeno, u ekonomskim centrima je izraženija komponenta rasta cena nekretnina, dok stanovništvo periferije trpi brži pad kupovne moći. Ujedno, sve je više radnika i radnica koji ne mogu da priušte stanovanje u blizini grada u kojem rade, a oko četiri miliona evropljana su beskućnici.
Fiskalni okvir EU onemogućava mnogim zamljama i gradovima da investiraju u javno stanovanje. Procena „Stanovanja za sve“ je da se na nivou Unije na godišnjem nivou na stanovanju nepotrebno „uštedi“ oko 57 milijardi evra.
U Srbiji takođe vlada stambena kriza. Polovina stanovništva Srbije živi u prenaseljenim domaćinstvima, pokazuju podaci Evropskog zavoda za statistiku. Pritom, oko 17% domaćinstava u Srbiji EUROSTAT svrstava u grupu pogođenih ekstremno teškim uslovima stanovanja – onih koji su preopterećeni troškovima stanovanja, i/ili žive u neadekvatno opremljenim domaćinstvima.
EUROSTAT svrstava stanovništvo Srbije u sam vrh „top liste“ stambeno najugroženijih populacija na kontinentu.