fbpx

Komitet svetske baštine Uneska zatražio je na zasedanju u Krakovu da Poljska odmah obustavi seču drveta u poslednjem velikom ostatku nekadašnjih evropskih prašuma, Bjalovježi, na granici s Belorusijom. Ekolozi i mnogi Poljaci plaše se da od poslednje evropske prašume neće ostati ništa za nove generacije ako ruka čoveka počne da je uređuje.

6bizonupoljskoj bap

Poljske vlasti pravdaju masovnu seču drveća invazijom osmozubnog smrčinog potkornjaka i računale su da će kao domaćin sastanka moći da ubede Unesko da dozvoli makar da "uslovno" seku drveće i da ta organizacija odustane od pretnje upisivanja Bjalovješke šume na listu ugrožene svetske baštine, ako poljske vlasti na prestanu sa intervencijama u prirodne procese u zaštićenoj prašumi.

Zbog seče prašume Poljska je u sporu i sa Evropskom komisijom, a pre desetak dana nekoliko hiljada Poljaka prošlo je Varšavom na poziv ekoloških organizacija u protestnom maršu sa porukama na transparentima: "Prašuma a ne daske", "Ne rušite evropskom bizonu kuću", "Kvo vadis ministre Šiško" i parafrazom prvih reči poljske himne "Još Prašuma nije umrla, dok mi živimo".

Evropska komisija je krajem aprila uputila poljskim vlastima "poslednje upozorenje" ili će morati pred Sud pravde EU.

"Ta oblast odlikuje se ogromnim biodiverzitetom. Potiče od prisustva odumrlog drveća i prirodnih procesa koji su tamo u toku. Bogatstvo te šume ne sme da se kontroliše preko seče drveća jer to ugrožava ekosistem. Jedan od bisera prirode sada uništava teška tehnika što nema nikakve veze sa aktivnom zaštitom", kazao je u raspravi Rafal Kovalčik iz Poljske akademije nauka, javlja poljska privatna televizija Polsat.

Poljske vlasti dobile su na sastanku 5. jula podršku za seču šuma jedino od Kazahstana i Azerbejdžana, a Unesko je pristao na zahtev Kazahstana da za 10 meseci, do decembra 2018. godine, produži rok Poljskoj da predstavi novi izveštaj o stanju Bjalovješke šume.

Kao spektakularni poraz poljske vlade i pobedu prirode odluku Unesko dočekali su ekolozi čiji aktivisti u samoj Bjalovježi blokiraju svojim telima tešku tehniku a protestovali su i u Krakovu puštajući delegatima Uneska ispod prozora zvuk motornih testera.

"Savršen dan za prašumu i sve nas. Unesko je stao na stranu prašume i želi da je štiti", postavila je ekološka organizacija Grinpis na svom profilu na Fejsbuku.

Grinpisova aktivista Kšištof Cibor rekao je za agenciju AFP da ih glasanje u Unesku ohrabruje da nastave borbu.

"Ipak, nemamo iluzija. To ne znači da će seča u Bjalovježi sutra prestati. Ali, jednog dana će se to desiti, nadam se što pre", rekaoje Cibor.

Uneskov komitet je saopštio da će poslati posmatračku misiju u Bjalovješku šumu a poljski ministar ekologije Jan Šiško pozvao je delegate Uneska da posete prašumu 8. jula.

Veći deo poslednjeg velikog ostatka prašuma koje su davno prekrivale ogromne površine Evrope nalazi se na teritoriji Belorusije, 1.776 kilometara kvadratnih nacionalnog rezervata od čega je 876 kilometara kvadratnih pod zaštitom Uneska kao svetska baština.

Poljski deo je osetno manji, oko 105 kilometara kvadratnih a ekolozi i mnogi Poljaci plaše se da ako ruka čoveka počne da uređuje tu poslednju prašumu od nje neće ostati ništa za nove generacije.


Izvor: Beta, EurAtiv.rs

Foto: Beta/AP

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Avgust 2019
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
29 30 31 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 1