fbpx

Cena dekomisije sovjetskih nuklearnih reaktora prve generacije u Litvaniji, Bugarskoj i Slovačkoj procenjuje se na najmanje 5,7 milijardi evra, navodi se u izveštaju Evropskog revizorskog suda. Evropska banka za obnovu i razvoj ocenila je u decembru da bi ove tri zemlje mogle da postanu centri ekspertize za dekomisiju ukoliko uspeju da obave posao u roku.

nuklearkestop free

Prema mišljenju revizora, iznos bi mogao bi da bude i dva puta veći od 5,7 milijardi ako se uračunaju troškovi konačnog odlaganja radioaktivnog otpada,

Za zatvaranje osam reaktora sovjetske proizvodnje u tri nuklearne elektrane EU je za period do 2020. predvidela gotovo tri milijarde evra pomoći a do 2013. na raspolaganju Litvaniji, Bugarskoj i Slovačkoj bilo je i 890 miliona za smanjenje gubitka u nacionalnoj proizvodnji energije zbog zatvaranja reaktora.

Revizori upozoravaju da su sredstva članica za sufinansiranje programa EU za rešavanje pitanja starih nuklearnih reaktora veoma ograničena i navode da je jaz između troškova dekomisije i raspoloživh sredstava u Litvaniji narastao na 1,56 milijardi evra od poslednje revizije 2011. Isti jaz u Bugarskoj procenjuje se na 28 miliona evra a u Slovačkoj na 92 miliona.

"Bojim se da ključni projekti dekomisije kasne, rupe u finansiranju ostaju a napredak ka konačnom odlaganju nuklearnog otpada je nedovoljan", upozorio je član Suda odgovoran za izveštaj Fil Vin Oven (Phil Wynn Owen).

Revizori su se bavili programima pomoći EU za dekomisiju, odnosno razgradnju nuklearnih objekata i upravljanje radioaktivnim otpadom, od 2011. godine.

Vlasti tri članice EU tvrde da su nuklearne elektrane nepovratno zatvorene, međutim, nije sve što je zahtevano urađeno. Rasklapanje ključnih komponenti u sektorima sa niskim nivoom radijacije, poput sala sa turbinama, dobro je napredovalo u elektranama Ignalina, Kozloduj i Bohinice. Ipak, ostali su ključni izazovi u sektorima sa visokim nivoom radijacije, poput zgrada reaktora.

Nuklearna energija trenutno učestvuje sa 28% u energiji potrošenoj u EU, obnovljivi izvori sa 29%, čvrsta goriva sa 25%, gasovi sa 15% i nafta sa 2%.

Zatvaranje osam reaktora sovjetske proizvodnje u tri nuklearne elektrane - Ignalina (Litvanija), Kozloduj (Bugarska) i Bohunice (Slovačka), bilo je, kada su Litvanija, Bugarska i Slovačka bile kandidati za EU, uslov za njihov ulazak u Uniju.

S obzirom da zatvaranje i dekomisija tih reaktora pre kraja radnog veka predstavlja veliko finansijsko i ekonomsko optrećenje, EU je pristala da obezbedi finansijsku podršku počev od 1999.

Do 2020. će pomoć EU dostići 2,95 milijardi evra a najviše će dobiti Litvanija - 1,55 milijardi, Bugarskoj će ići 731 milion a Slovačkoj 671 milion.

Pored toga, za period do 2013. na raspolaganju je bilo i 890 miliona evra za ublažavanje posledica gubitka u nacionalnoj proizvodnji energije zbog ranijeg zatvaranja nuklearnih reaktora.

Sve tri članice su postavile važnu privremenu infrastrukturu za upravljanje otpadom na mestima gde su reaktori ali uz kašnjenja.

Najduži put je pred Litvanijom, gde je krajnji rok za dekomisiju od 2011. pomeren za još devet godina, na 2038, navodi se u specijalnom izveštaju Revizorskog suda "Pomoć EU za programe dekomisije u Litvaniji, Bugarskoj i Slovačkoj: od 2011. je ostvaren neki napredak ali slede ključni izazovi".

Evropski revizorski sud upozorio je da budući troškovi vezani za dekomisiju i konačno odlaganje istrošenog nuklearnog goriva nisu uvek prepoznati i uključeni u računice. Time se ograničava transparentnost ali i umanjuju mogućnosti vlasti da adekvatno isplaniraju buduće troškove.

Revizori su Komisiji preporučili da traži povećanje nacionalnih budžeta za kofinansiranje za finansijski period 2014-2020. Nakon 2020. programi za Litvaniju, Bugarsku i Slovačku prestaju da važe a nova sredstva EU za period posle toga mogu da budu predviđena samo u slučaju "jasne potrebe" i to za određene poslove na dekomisiji, na ograničeni rok i uz odgovarajuće sufinansiranje članice.

Od Evropske komisije revizori traže i da obezbedi da se pomoć EU za dekomisiju koristi samo za finansiranje radnika koji u potpunosti rade na razgradnji starih reaktora, da sarađuje sa članicama kako bi budući troškovi bili transparentni, kao i da sa svim članicama istraži mogućnosti za konačno odlaganje nuklearnog otpada.

Članicama EU revizori istovremeno preporučuju da dodatno unaprede upravljanje projektima i razmenu najbolje prakse i tehničkih znanja, bolje procenjuju troškove i izrađuju finansijske planove, kao i da obezbede poštovanje principa "zagađivač plaća".

Inače, revizori su pripremajući izveštaj posetili sve tri elektrane i razgovarali sa vlastima članica. Posetili su i Evropsku komisiju, EBRD i mesto izgradnje prvog u svetu dubokog geološkog skladišta za istrošeno nuklearno gorivo u Finskoj.

EBRD: Štap i šargarepa

Na konferenciji u glavnom gradu Bugarske, Sofiji, u decembru Evropska banka ua obnovu i razvoj ukazala je na koristi koje bi ove tri države imale od rasklapanja nuklearki na vreme.

Zvaničnik Evropske komisije Đanfranko Bruneti (GIanfranco Brunetti) rekao je na skupu da u Evropi funkcioniše 129 nuklearnih rekatora, i da će taj broj opstati do 2025. godine, dok dosadašnje iskustvo u rasklapanju 12 reaktora ne pruža dovoljnu ekspertizu i veštine.

"Ako zemlje članice kasne, može biti pokrenuta procedura kažnjavanja", rekao je Bruneti, dodajući da Komisija ćeli da pošalje jasnu opolitičku poruku da zemlje članice moraju da ostvare napredak u ovoj oblsasti, i da se to pitanje mora rešavati sada.

U tekstu na Noviniteu navodi se da je rasklapanje elektrana u tri istočnoevropske zemlje već došlo do faze u kojoj je postalo nepovratno, jer bi bilo skuplje  i opasnije da se pokuša sa ponovnim otvaranjem neke od tih elektrana, nego da se otvori nova.

Direktor odseka za nuklearnu bezbednost u EBRd Vince Novak rekao je da, u slučaki da obavljaju posao u roku, Bugarska, Slovačka i Litvanija imaju šanse da postanu centri ekspertize u dekomisiji nuklearki.

Dekomisija je ogromni posao pred nuklearnom zajednicom i "još ima mnogo prostora za napredovanje i povećanje troškovne efikasnosti", naveo je on.

Izvor: EurActiv.rs 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Juli 2020
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2