fbpx

Od Velikog koralnog grebena preko takozvanog Ledenog mora na Mon blanu do Venecije, mnoga mesta prirodne i kulturne baštine dovedena su u opasnost zbog klimatskih promena, a neka već osećaju posledice. Do 2100. na Mon Blanu bi lednici mogli da nestanu na visini ispod 3.500 metara, Veneciji bi ako se ništa ne preduzme tada pretile svakodnevne poplave, dok bi i čuveni Maču Pikču i lednici Kilimandžara mogli biti ugroženi.

venecija poplava shutterstock

Globalno zagrevanje se smatra jednom od najvećih opasnosti za Veliki koralni greben koji se pruža na 2.300 kilomatara duž severoistočne obale Australije i stanište je za hiljade vrsta riba i drugih orgnaizama. Ova lokacija izložena je uticajima više pojava vezanih za klimatske promene kao što su povećanje nivoa mora, zagrevanje, nevremena, padavine, kiselost vode....

Povećanje temperature dovodi do izumiranja korala. Oni gube boju i ne dobijaju dovoljno hranljivih sastojaka, pa odumiru. 

„Ukoliko situacija nastavi da se pogoršava, Veliki koralni greben će doživeti opšte izbeljivanje, sa pratećim odumiranjem“, naveo je direktor Instituta za svetske promene Univerziteta Kvinslend. 

Najveći francuski lednik Ledeno more na Mon Blanu, veličine 32 kvadratna kilometra, stanjio se za 3,61 metar između oktobra 2014 i oktobra 2015. godine, što je tri puta više nego što je uobičajeno, pokazuju podaci laboratorije za ispitivanje lednika u Grenoblu. Već 30 godina on gubi metar na debljini godišnje zbog zagrevanja, a samo je od 1995. do 2011. dobio nekoliko santimetara. 

„Po umerenom klimatskom scenariju lednici na manje od 3.500 metara će nestati pre 2100. godine“, upozorio je Kristijan Vensan, inženjer istraživanja u Laboratoriji za glaciologiju i geofiziku životne sredine. 

Venecija svakog veka tone u lagunu za 10 santimetara usled povećanja nivoa mora zbog napredovanja delte i sabijanja sedimenata, navodi Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu Unesko (UNESCO). U 20. veku izgubila je dodatnih 10 do 13 santimetara zbog industrija koje su uzimale podzemnu vodu iz takozvane freatske zone. 

Pored toga, globalno zagrevanje je dovelo do „jasnog povećanja nivoa mora u Veneciji“, navodi Unesko. Prema scenariju umernih klimatskih promena, Venecija bi mogla da potone za 54 santimetra do 2100. godine, a ukoliko se ništa ne učini mogla bi i da bude plavljena na dnevnoj bazi. 

Ostrva, delte, kao i močvare u priobalju i estuarima posebno su ugrožene rastom nivoa okeana, ukazuju naučnici. 

Lednici Kilimandžara, najviše planine u Africi , visoke 5.895 metara, u Tanzaniji postoje već 10.000 godina, a tokom 20. veka su izgubilii 80% površine usled kombinovanog efekta klimatskih promena i promene lokalnih tradicija, među kojima je i promena korišćenja zemljišta, navodi Unesko. 

Ukoliko se trendovi ne promene, sa stanivanjem 50 santimetara svake godine, glečer Kilimandžara bi za manje od 15 godina mogao da nestane, dodaje ova agencija UN. 

Vlasti u Peruu već dve godine nadziru eventualne posledice klimatskih promena na lokaciji Inka Maču Pikču. Najviše pažnje poklanja se ledniku Salkandaje na Andima, koji se topi. Ova pojava mogla bi da izmeni snabdevanje vodom i da ostavi posledice na neke životinjske i biljne vrste oko arheoloških ostataka. Većini tih vrsta preti odumiranje, navode u nacionalnoj meteorološkoj i hidrološkoj službi u Peruu. 

Takođe, globalno zagrevanja bi moglo da dovede do suša, a one povećavaju rizik od šumskih požara koji se mogu proširiti i do iskopina. Sa klimatskim promenama raste učestalost snažnih padavina koje bi mogle izazvati odrone i poplave opasne za ovu lokaciju, upozorilo je više stručnjaka. 

Smatra se da je globalno zagrevanje uticalo i na topljenje permafrosta na najvišoj japanskoj planini Fudži, od 3.776 metara. Permafrost se sada beleži na visini između 3.500 do 3.700 metara. Temperatura se povećava, pokazala je studija objavljena 2011, koju je više godina sprovodio profesor Takehiro Masuza. 

Granica permafrosta 1976. bila je 3.200 metara. 

U Sen Luju u Senegalu, prvom gradu koji su osnovali Francuzi u podsaharskoj Africi 1659. godine, narastanje okeana i reke Senegal predstavlja opasnost za skoro 120.000 ljudi. To se događa usled povećanja sezonskih kiša. 

Ovi potresi su „delimično povezani sa klimatskim promenama“, mada su posledice dodatno izražene zbog toga što je stanovništvo „loše uredilo stanište“ u poplavnim zonama, smatra geolog i stručnjak za borbu protiv priobalske erozije Pape Goumbo Lo. 

Izvor: AFP

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Oktobar 2021
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31