polarni medved stena globalno zagrevanje pixabay

Temperature možda i rastu globalno, ali njihov efekat ne osećamo svi na isti način. U prošlih pola veka klimatske promene povećale su nejednakost među zemljama, umanjujući rast najsiromašnijih zemalja i povećavajući prosperitet nekih od najbogatijih, pokazuje nova studija.

Prema istraživačima univerziteta Stenford u Kaliforniji, jaz između najsiromašnijih i najbogatijih zemalja sveta danas je 25 odsto veći nego što bi bio bez globalnog zagrevanja, piše BBC.
 
Afričke zemlje u tropskim područjima najteže su pogođene. BDP Mauritanije i Nigera niži je 40 odsto nego što bi bio bez porasta temperature. Indija, za koju Međunarodni monetarni fond kaže kako će ove godine postati peta najveća ekonomija sveta, imala je 2010. godine BDP po stanovniku niži 31 odsto zbog globalnog zagrevanja, stoji u studiji. Ista brojka za Brazil, devetu ekonomiju sveta, iznosi 25 odsto.
 
Doprinos BDP-u bogatih zemalja
 
S druge strane, prema studiji koju je objavio časopis "Proceedings of the National Academy of Sciences", globalno zagrevanje verovatno je doprinelo BDP-u nekoliko bogatih zemalja, uključujući i neke s najvećim udelom u emisiji gasova sa efektom staklemne bašte na svetu.
 
Koautor i profesor Maršal Burke sa Stenforda proveo je nekoliko godina analizirajući povezanost između temperature i ekonomskih kretanja u 165 zemalja od 1961. do 2010. godine. Studija je koristila više od 20 klimatskih modela kako bi se utvrdilo koliko je temperatura porasla u svakoj zemlji zbog klimatskih promena koje se mogu pripisati ljudima. Potom je razmotreno 20.000 verzija godišnjeg rasta ekonomije bez povećanja temperature.
 
Burk je pokazao da se ekonomski rast ubrzava u hladnijim zemljama tokom godina koje su toplije od proseka, dok u toplijim zemljama rast usporava. 
 
"Istorijski podaci jasno pokazuju da su usevi izdašniji, ljudi zdraviji i da smo produktivniji na poslu kad temperature nisu ni previsoke ni preniske", kaže Burk.
 
On tvrdi da su hladne zemlje imale koristi od porasta temperature, dok su toplije zemlje imale štetu zato što su se udaljile od optimalnih temperatura.
 
"Brojni su načini na koje temperatura utiče na ekonomske aktivnosti. Na primer, poljoprivreda. Hladne zemlje imaju vrlo ograničenu sezonu rasta zbog zime. S druge strane, imamo jasne dokaze da žetva snažno slabi na visokim temperaturama. Isto tako, postoje dokazi da radna produktivnost pada na visokim temperaturama, da kognitivni učinak opada pri visokim temperaturama, da međuljudski sukobi rastu na visokim temperaturama", kaže glavni istraživač Noa Difenbau.
 
Efekat na toplije zemlje je nesumnjiv
 
Istraživači kažu kako postoji određena nedoumica oko dobrobiti za hladnije i bogatije zemlje, ali efekat na toplije zemlje je nesporan. Zapravo, kad bi se posmatralo globalno zagrevanje od početka Industrijske revolucije, posmatrani efekti bili bi i veći.
 
"Rezultati ove studije u skladu su s onim što se zna već godinama, da klimatske promene deluju kao multiplikator pretnji i povećavaju ih s obzirom na sadašnju ranjivost. To znači da su najsiromašnije i najranjivije zemlje prve na udaru klimatskih promena i da se zemlje u razvoju moraju nositi sa sve ekstremnijim klimatskim uticajima na štetu sopstvenog razvoja", kaže Hepi Kambul, viši politički savetnik u organizaciji "Greenpeace Africa".
 
Mozambikova nespremnost i neotpornost nakon ciklona Kenet bila je očita, zbog čega je od 25. aprila bilo 40 mrtvih. U martu je više od 900 ljudi umrlo u Mozambiku, Malaviju i Zimbabveu od posledica ciklona Idai. Čak je i Južna Afrika, koja ima sofisticiraniju infrastrukturu, imala problema s ekstremnim vremenskim uslovima poput krize s vodom u 2018. i nedavnih poplava u Kva-Zulu Natalu, upozorava Kambul.
 
"Afričke zemlje vrlo malo doprinose klimatskim promenama, ali se ipak suočavaju s teškim posledicama, za koje nisu spremne", zaključuje Kambul.
 
Prema studiji, od 1961. do 2010. svih 18 zemalja čija je ukupna istorijska emisija manja od 10 tona ugljen-dioksida po stanovniku imalo je negativan učinak zbog globalnog zagrevanja. Medijalno smanjenje bilo je 27 odsto BDP-a po stanovniku u odnosu na scenario bez porasta temperature. Nasuprot tome, 14 od 19 zemalja čija je kumulativna emisija premašila 300 tona ugljen-dioksida imalo je koristi od globalnog zagrevanja, uz medijalni porast DBP-a po stanovniku od 13 odsto.
 
"Ne samo da siromašne zemlje ne uživaju u celosti koristi od potrošnje energije nego su mnoge postale relativno još siromašnije zbog potrošnje energije bogatih zemalja", piše u studiji.
 
Doza kritike
 
Rezultati studije primljeni su i s određenom dozom kritike. Solomon Hsiang, profesor javne politike na Berkliju, kaže kako je, doduše, uticaj globalnog zagrevanja na siromašnije i toplije zemlje "sasvim sigurno tačan", ali i kako negativne posledice osećaju i bogatije zemlje.
 
"U bogatijim zemljama možemo videti odložene efekte. Dakle, pogledamo li nakon prve godine, videćemo da se štete pojavljuju u bogatijim i hladnijim zemljama, kao i u siromašnijim i toplijim", objašnjava Hsiang.
 
Takođe nije sasvim jasno kako je rast pogođen u zemljama koje se nalaze na srednjim geografskim širinama, poput SAD-a, Kine i Japana, tri najveće ekonomije sveta.
 
"Dugoročno gledano, klimatske promene nikome ne donose korist. Ako nastavimo ovako, suočićemo se sa nekontrolisanim klimatskim promenama. Ključno je da zemlje s najvećom emisijom gasova hitno smanje svoju emisiju. Političari moraju da shvate klimatske promene mnogo ozbiljnije i osiguraju hitnu tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije", završio je Kambul.
Autor: Index.hr

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Maj 2019
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2