fbpx

Planeta Zemlja je od Protokola iz Kjota pre 18 godina, kada su svetski lideri prethodno pokušali da je spasu, postala još toplija, sa još ekstremnijim vremenskim prilikama.

0ff8aede.556x371

Promene na planeti su od poslednjeg svetskog obavezujućeg sporazuma o borbi protiv globalnog zagrevanja bile dramatične i zato će svetski lideri okupljeni u Parizu u naredne dve nedelje pokušati da učine više kako bi se obuzdali rast temperature, topljenje leda, povećanje nivoa mora, suše, toplotni talasi i strašne oluje. 

U Parizu su danas počeli pregovori o klimatskim promenama kako bi se postigao dugoročni sporazum o smanjenju štetne emisije gasova za koju je krivac čovek.

Pregovore COP21 otvorio je Manuel Pulgar Vidal, ministar za životnu sredinu Perua, zemlje domaćina prošlogodišnje konferencije UN o klimi u Limi, koji je istakao da zemlje moraju da rade zajedno u borbi protiv globalnog zagrevanja, kao i terorizma.

SAD, Kanada i devet evropskih zemalja već su na otvaranju pregovora UN o klimi obećale gotovo 250 miliona dolara za pomoć najugroženijim zemljama da se prilagode podizanju nivoa mora, sušama i drugim posledicama promene klime.

Novac za prilagođavanje klimatskim promenama ključni je zahtev zemalja u razvoju na globalnim pregovorima.

Dvonedeljni pregovori treba da rezultiraju globalnim sporazumom koji će, kako je istakao francuski predsednik Fransoa Oland, obezbediti mir u svetu za buduće generacije i smanjiti broj izbeglica koji beže od ekstremnih vremenskih prilika.

"U vreme Kjota, ako je neko govorio o klimatskim promenama, govorio je o nečemu apstraktnom u budućnosti", rekla je američka geofizičarka i urednica časopisa Nauka (Science) Marsija Meknat (Marcia McNutt) koja je nominovana da vodi Nacionalnu akademiju nauka.

"Kada danas govorimo o klimatskim promenama, govorimo o nečemu što se dešava", upozorila je Meknat.

Ipak, neke promene od 1997. naovamo stručnjacima daju razloga da budu veći optimisti nego kod prethodnih pregovora.

Tako stručnjaci smatraju da nova tehnologija omogućava svetu otklon od fosilnog goriva čijim sagorevanjem nastaju gasovi koji doprinose globalnom zagrevanju.

Takođe kompanije i zemlje mnogo ozbiljnije gledaju na potrebu da se nešto uradi, s obzirom da se već dešavaju neka od najcrnjih predviđanja naučnika.

"Zapanjen sam koliko se Zemlja promenila od 1997. godine", kazao je Bil Andereg (Bill Anderegg) sa Univeriteta Prinston i dodao: "U mnogim slučajevima brzina klimatskih promena još je veća nego što smo mislili pre 20 godina".

Ledeni pokrivač Zapadnog Anktarktika i Grenlanda u poslednjih 18 godina izgubio je pet hiljada milijardi tona leda, upzorio je Endrju Šeperd (Andrew Shepherd) sa Univerziteta u Lidsu na osnovu evropskih i NASA satelitskih podataka.

Na planeti je 1997. bila rekordno najtoplija, međutim, rekord je rušen 1998, 2005, 2010. i 2014. i, kako izgleda, ponovo 2015. 

Istovremeno su glečeri izgubili u proseku 12 metara, upozorili su iz Svetske agencije za praćenje glečera u Švajcarskoj.

Prema američkom ministarstvu energetike, od 1997. je broj stanovnika planete povećan za 1,2 milijarde i emisija ugljen dioksida (CO2) iz sagorevanje forilnog goriva porasla je između 1997. i 2013. za gotovo 50 odsto. Svet danas emituje više od 100 miliona tona CO2 dnevno.

Nivo mora, prema kalukulacijama Univerziteta Kolorada, od 1997. je porastao 6,2 centimetra u proseku.

Pet toplotnih talasa sa najvećim posledicama u poslednjih 100 godina u Evropi 2003, Rusiji 2010, Indiji i Pakistanu 2015, Zapadnoj Evropi 2006 i južnoj Aziji 1998, dogodilo se u poslednjih 18 godina, pokazuju podaci iz baze podataka Centra za istraživanja nepogoda iz Belgije.

Broj vremenskih i klimatskih nepogoda u svetu povećan je 
42 odsto, mada je broj žrtava smanjen. Između 1993. i 1997. u svetu je godišnje registrovana u proseku 221 vremenska nepogoda sa 3.248 žrtava, a između 2010. i 2014. godišnje je bilo prosečno 313 nepogoda sa 1.364 žrtve.

Istraživanja pokazuju da su klimatske promene za koje je krivac čovek doprinele velikom broju katastrofa. 

Izazov za konferenciju UN o klimi (COP21) biće Kina i zemlje u razvoju koje sporazumom iz Kjota nisu dobile obavezu da smanje štetnu emisiju.

Na globalno zagrevanje gledalo se kao na problem koji treba da reše SAD i druge bogate zemlje. Međutim, danas je Kina najveći zagađivač u svetu i već je postigla sporazum sa SAD da smanji emisiju i postane svetski lider u solarnoj energiji.

Kina u svetskoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte učestvuje sa oko 30 odsto, a SAD sa oko 16 odsto.

Beta

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Oktobar 2019
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3