fbpx

Briana Vu, žena koja radi u industriji igara, govori o seksizmu i neravnopravnosti žena.

3000

Kao žena koja radi u industriji igara u kojoj dominiraju muškarci, shvatila sam da je seksizam i dalje rasprostranjen. I nisu trolovi jedini krivci za to. Strašna jednogodišnjica Gamergate–a je skoro ovde, a žene koje su napravile vaše igrice su umorne od ratovanja, iscrpljene od kulturne borbe koju nismo tražile. Mi smo profesionalci koji pokušavaju da rade svoj posao, dok na nas viču deca koja ne žele devojke u svom klubu.

Elizabet Sampat je jedna od ovih profesionalaca. Ona je dizajner igrica u PopCap– u, jednom od najuspešnijih studija na svetu. U periodu nakon Gamergate –a, ona se bori sa etičkom dilemom. Njoj je neprijatno da traži devojke koje će ući u industriju igara, znajući da će se one neminovno suočiti sa zlostavljanjem. „Neću više učestvovati u podsticanju mladih žena i devojaka da postanu profesionalci u industriji igara“, napisala je Sampat u popularnom Facebook postu. „Nastaviću da se borim svim silama za svaku ženu koja je ovde. Ali dok se kultura i industrija igara ne poboljša, to je nemoralno“.

Razumem na šta Sampat misli. Neko mi je upravo poslao mejlom svoju fantaziju o sakaćenju mojih genitalija, i mom ubistvu rezanjem mog tela na pola. To je nešto na šta su potrošili mnogo vremena za pisanje. Čitajući to, trebala sam verovatno osetiti nešto – strah, bes ili čak iscrpljenost, ali ove pretnje se dešavaju tako često, da jednostavno ništa ne osećam. Kako možete podržati ulazak bilo čije ćerke u ovakvu sredinu? Šta ova vrsta zlostavljanja znači za žene poput mene koje rade u industriji? Pa, to je kao apokalipsa zombija po ceo dan svaki dan, ali ona koja se odvija na društvenim medijima i platformama sa komentarima.

Zamišljajući sebe kao plemenite ratnike a ne ljute ženomrsce, lupaju na vrata i prozore, jadikujući nad Ratnicima za socijalnu pravdu (Social Justice Warriors – SJWs) koji su im preuzeli video igre. Neizbežno, kada ovo bude objavljeno, komentari ispod ovog članka će pratiti isti obrazac.

Ovaj onlajn rat je jedino oružje koje Gamergate ima, jer ne mogu da se takmiče sa svojim seksističkim idejama i nepovezanom filozofijom. Njihova borba da obrišu svoje unose na Vikipediji su pravi primer toga, jer pokušavaju da operu Gamergate stranicu od seksističkih komentara dok pokušavaju da izbrišu, izmene i vandalizuju moju stranicu i onih drugih žena visokog profila. Znate da ste izgubili kada je vaše jedino sredstvo prostor za komentare, a ipak Gamergate nije pravi problem sa kojim se suočava žena u igricama.

U softverskom inženjeringu, imamo termin „tehnički dug“. Kada ne radite svoj posao kako treba, nerešene probleme postaje sve teže i teže rešiti. Industrija video igara ima veliki „dug seksizmu“, kamatu za nerešene probleme za poslednjih 30 godina.

Gamergate nije problem – to je simptom industrije koja je duboko seksistička i nije sposobna da razume. Jedan od najčudnijih događaja prošle godine bila je „Zakon i red“ epizoda o Gamergate –u. Glavni lik je izmišljena kombinacija Anite Sarkezian, Zoi Kvin i mene. „Žene u igricama. Šta sam očekivala“?, rekla je mrko pre nego je dala otkaz u industriji. Svaki dan mislim na tu scenu. Samo, šta sam očekivala, braneći se od Gamergate – a i pokušavajući da podignem svest o problemu inkluzije u igricama? Toplu dobrodošlicu?

Ušla sam u industriju igara da pravim igrice, ne da budem feministički kritičar. Moj najveći strah je da ću za pet godina možda još uvek govoriti o svom polu, a ne o igricama koje pravim. Nedavno sam provela ceo dan izveštavajući o 17 odvojenih pretnji smrću. Nedelju pre, moj privatni broj je podeljen onlajn – oblik zlostavljanja putem interneta poznat kao doking – i neko je zvao moj broj dok je masturbirao. Samo sam spustila slušalicu i vratila se poslu. Trudim se da nađem crni humor gde god mogu.

Žene u industriji preživljavaju ovaj kulturološki rat na različite načine. Zajednička taktika je izostajanje iz medija, u nadi da neće biti primećene od strane Gamergate bande. Imam prijateljicu koja je imala jedan od najvećih šoua visokog profila za žene igrače. Rekla mi je pre neki dan da je bila uplašena da ga ponovo pokrene, jer Gamergate ima reputaciju da progone decu. Druga prijateljica kaže da Gamergate utiče na svoju njenu kompaniju kao magnet, polako je vuče ka većoj inkluziji. Još jedna ima korporativni ukaz da ne raspravlja o ravnopravnosti žena u svojoj javnoj ulozi. Druga je bila upozorena od strane svojih kolega da je raspravljanje o ženama u industriji igricama poput raspravljanja o religiji na radnom mestu, a ona je odlučila da uzvrati tako što je ustala i rekla istinu.

Za mene, bitka se pomera od Gamergate–a do širih pitanja sa kojima se suočavaju žene u tehnologiji, dug seksizmu se mora rešiti. Sampat je potpuno u pravu da kultura industrije igara mora da se promeni, i vreme je da manje pričamo o pretnjama smrću, a više o promenama na poslovnom planu. Želim da mladim ženama bude bolje tako što će sada biti bolje za nas. Na neki način, prava šteta koja nastaje od Gamergate–a je guranje u javnost ideju o seksizmu sve do krajnjih granica, dok promene na poslovnom planu izgledaju nebitne.

Osamdesetih, uznemiravanje zasnovano na polu bilo je prava novina na poslu. Verzija iz 2015. su naoružani specijalci poslati na vašu adresu da provere lažnu talačku pretnju, gotovo da izgleda neobično.

Istina je, seksističko ponašanje zbog koga su žene u industriji igara unazađene ne dolazi od crtanih zlikovaca iz Gamergate–a sa uvrnutim brkovima. To je seksistička praksa zapošljavanja naših novinarskih institucija. To je uporno dizajn prenaglašenog seksualizma koji vidimo. To je baza muških igrača koji vrište sa brda na najmanju inkluziju žena. Trebaju nam muški stručnjaci u našoj oblasti da razumeju nesvesne predrasude koje stalno pokazuju prema ženama – pa ipak mirno spavaju noću, uvereni da su pravi problemi oni koji nam šalju pretnje smrću.

Bila sam u baru pre nekoliko nedelja na piću sa poznatim novinarom u našoj oblasti. „Da li mislite da će moja karijera biti definisana Gamergate–om“?, upitala sam ga zabrinuto. Pogledao me je pravo u oči i rekao: „Mislim da to zavisi od toga da li možete da balansirate. U jednom trenutku, moraćete da iskoristite svoj visoki profil da se pokrenete i uradite nove stvari“.

Prihvatila sam taj savet i balansiram. Sigurna sam da će ženomrsci u Gamergate – u nastaviti da nam pravi pakao od života na bilo koji način. Nastaviće da prete meni i drugim ženama, plaše i maltretiraju nas – ali u jednom trenutku, morate da se vratite na posao. Osim toga, mi pravimo igre. Oni pišu komentare na internetu. Ko zaista ima moć?

Izvor: The Guardian

Prevela: Sanja Davidović, iserbia

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU