Nedjelja, 22 Decembra, 2024

Mile Kekin: Fašizam tu i tamo valja ponovo pobediti

Hladno pivo će u ponedeljak u 22 sata održati koncert na Trgu slobode u Novom Sadu, u organizaciji Studentskog kulturnog centra. Na Dan Evrope i pobede nad fašizmom, hrvatski pankeri odsviraće neke od najvećih hitova, a mi smo sa frontmenom Miletom Kekinom pričali muzici, povampirenom fašizmu i o tome šta bi bio da se nije navukao na pank.

Devetog maja svirate na Trgu slobode na Dan Evrope ili Dan pobede nad fašizmom. Znači li ti nešto ta informacija?

“Naravno da znači. Prvo, to je prvi put da sviramo na trgu u centru grada gde će moći da nas vide i ljudi koji možda nisu najveći fanovi benda. To je uvek dobra prilika da se pokažemo i da ih prevedemo na našu stranu. Sa druge strane mnogo znači jer je fašizam ponovo aktuelan i da se ponovo u Istočnoj Evropi, pa i kod nas u Hrvatskoj počinju sve glasnije javljati oni kojima još nije jasno da je ta ideja poražena i stvar prošlosti.”

Pobedu nad fašizmom očigledno možemo slaviti pesmom, ali da li je to dovoljno?

“Pesma je samo jedan od načina. Ona je moćno oružje kao sredstvo da dođeš do ljudi i da tvoja poruka bude čuvena. A, hoće li ona nešto promeniti, mislim da više može napraviti masovniji izlazak na ulicu.”

Kada si objavio onu kratku pesmicu “Ja nisam vaš” odijum u regionu, i pozitivan i negativan, bio je baš velik. Šta te je potaklo da odsviraš ta dva stiha. Koji je direktno povod bio za to?

“Direktan povod je skretanje u desno koji se događa u Hrvatskoj. Tu je ministar kulture izjavio da je antifašizam floskula i gde se nekim izjednačavanjem partizanskih i fašističkih zločina ide na izjednačavanje pokreta. Ja ne želim da moje dete uči takvu istoriju. Želim da bude kao i ja kad sam bio mali, kada su Bata Živojinović i Klint Istvud glumili antifašiste i bili na pravoj strani. To je bila moja poruka i da kažem da nisu bili svi isti, te da je fašizam apsolutno zlo koje ne sme biti pravdano drugim zločinima.”

Mnogo je ljudi koji bi glasno mogli da kažu da nisu njihovi, ali se to ne dešava. Šta misliš, zašto je tako?

“Zato što su tiši. To su mnogi već izjavljivali pre mene. Na žalost su oni ekstremniji, vrlo često i manje inteligentni i glasniji. Kulturan čovek je vrlo često fin i pasivan i smatra da je njegova obaveza završila kada svake četvrte godine izađe na glasanje.”

U Hrvatskoj te desničari često napadaju i vređaju. Siguran sam da bi identično bilo i ovde u Srbiji, da si domaći. Pomisliš li nekada da ti je dosta i njih i svega i dobiješ li želju da odustaneš od javnog angažmana?

“Normalno da dođe nekakav pad morala. Međutim, ja sam jako mnogo dobrih reakcija imao na ulici od ljudi koji kažu: ‘svaka čast’. Bilo je tu ljudi koji su dirnuti jer neko može još uvek nešto reći i stati na njihovu stranu. Pa samim tim da postoji čovek koji smatra da su rokenrol i svetonazor jedno te isto. Da rokenrol ne sme biti lišen stava. Jer, rokenrol koji sam ja slušao celog života iza sebe je imao neku ideologiju i neki zdrav humanizam. To je ono što me drži i što mi daje snagu. Nije samo stajati na bini sa gitarom već iza toga mora da stoji i neka poruka.”

hp1

Dani zatvorenih vrata je album koji je odlično prihvaćen od publike. Koliko si zadovoljan njegovim prodorom?

“Mislim da nas čeka još nekoliko singlova koje moramo pokazati. Na žalost danas je singl jako bitan, važniji od albuma kao promotivni čin. Jako sam zadovoljan, ali evo za nekoliko dana ćemo pustiti novi spot. Nadam se da ćemo imati još dva-tri uspešna singla i da će album sa tim ozbiljnije zaživeti. Dobili smo i tu neku diskografsku nagradu, sviramo mnogo i ljudima se album baš svideo. Malo je tvrđi, nisu sve pesme za svačije uši, ali mislim da smo njime pogodili i neke pesme koje će zauvek ostati na našem repertoaru.”

Taj album ste prvi put snimili u sopstvenoj produkciji. Menja li to išta u egzistenciji benda?

“Ne, to je bio nekakav naš zadnji konac koji smo prekinuli na putu do oslobođenja. Imali smo pre toga suizdavače, pa smo rekli sebi ajmo sada sebi da napravimo zadnji CD totalno u našoj organizaciji, ako već predviđaju da za četiri godine prestaju da se prave CD-i. Uradili smo album u našoj izdavačkoj kući ‘Gajba rekords’ i mislim da nismo ništa od toga puno profitirali ni izgubili. Snimili smo album za našu kuću i to lepo zvuči.”

Učestvovali ste u snimanju albuma “Za tebe” u čast Tuste i KUD Idijota. Koliko ti znači taj angažman?

“Bili smo veliki bendovski prijatelji i to je bilo nekako normalno i prirodno da ćemo nastupiti. Vidim da se pojavljuje i dokumentarac, ali ne bih puno o tome jer se iza toga krije mnogo motiva iz naših privatnih odnosa sa momcima iz KUD Idijota.”

Vidiš li na ovim prostorima neki mlađi bend koji bi mogao da naraste do popularnosti Hladnog piva?

“Sad ako kažem ne ispašću bahat (smeh)… Sviđaju mi se Dječaci od mlađih koji nisu nužno u rokenrol điru. Evo sad ću pomenuti i jedan hip hop album. Dobar je Kandžija, album se zove ‘Nema labavo’, momak je jako dobar i odlično ume s rečima.”

Da se nisi primio na pank, kojim putem bi ti život išao?

“Mislim da bi bio samo drugi muzički žanr. Počeo sam da slušam američki protest song, pa pravac ka Brusu Springstinu. Možda bih danas svirao amerikanu, recimo. Ali da nisam muzičar, verovatno bih danas imao kraft pivaru i pravio neku strašno dobru pivu.”

Za kraj da poručiš Novosađanima zašto bi morali da budu u ponedeljak na Trgu slobode…

“Kao prvo da proslavimo zajedno pobedu nad fašizmom jer tu i tamo ponovo treba pobeđivati tu ideologiju. Osim toga mi ćemo se potruditi da vas držimo raspevanim, razdraganim makar sat i po. Verujem da ćete u gradu sresti mnogo poznatih ljudi i da ćemo zajedno imati jedno pravo kulturno novosadsko veče.”

https://www.youtube.com/watch?v=8JOB90BaGbs

Petar Klaić, O radio

 

Povezane vijesti

Mile Kekin i “Soundtrack za život”

Foto: Marina Uzelac Ovih je dana objavljen "Soundtrack za život", knjiga biografskih zapisa o odrastanju i životu Mile Kekina u kojoj, među ostalim, pripovijeda i...

Put od fašizma

Foto: Google

Nedavni neredi u Ujedinjenom Kraljevstvu još jednom su pokazali nesposobnost i liberala i levičara da smisle kako da se obrate radničkoj klasi koju privlači krajnja desnica. Jednom kad fašizam počne da se širi, besmisleno je povlađivati ksenofobiji kao što to rade liberali s prihvatanjem anti-imigrantske agende, ili galamiti protiv javne štednje kako to čine levičari. Da bi se suočili sa britanskim buntovnicima i sličnim grupama širom Evrope i Sjedinjenih Država, progresivci pre svega treba da se obavežu da ih neće napustiti.

Popular Articles