Takozvani švedski slučaj usledio je neposredno pošto je „Vikiliks” počeo da objavljuje 250.000 strogo poverljivih diplomatskih spisa SAD u novembru 2010.
Još hiljade Asanža i Snoudena bili bi nam potrebni kako bi nam razotkrili šta sve čine moćnici koji planetu drže u stanju neprekidnog ratovanja i stradanja, ali čak i nekolicina njih menja ravnotežu moći, kaže za „Politiku” hrvatski filozof i levičarski politički aktivista Srećko Horvat, koji poslednjih meseci često posećuje ambasadu Ekvadora u Londonu, gde već gotovo četiri godine živi australijski novinar, haker i osnivač „Vikiliksa” Džulijan Asanž. Horvat je jedan od petsto potpisnika peticije za oslobođenje Džulijana Asanža, upućene Britaniji i Švedskoj posle nedavnog nalaza radne grupe pravnih eksperata UN da je Asanž protivpravno lišen slobode. Među potpisnicima peticije su i neki od najpoznatijih svetskih intelektualaca, brojni eminentni pravnici, umetnici, nobelovci, među njima i Noam Čomski, indijska književnica Arundati Roj, bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, meksički režiser Alfonso Kuaron, kineski umetnik i disident Aj Vejvej, američki režiser Oliver Stoun, bivši španski sudija Baltazar Garson…
Redovno posećujete Asanža u ambasadi Ekvadora?
Dovoljno je da dođete tamo pa da vidite šta ne valja sa današnjim svetom. Preko puta ambasade je jedna od najluksuznijih robnih kuća na svetu, znameniti „Harods”, a posvuda oko nje parkirani su skupoceni automobili katarskih i saudijskih registracija. Samo nekoliko metara dalje, među četiri zida ambasade Ekvadora, od 19. juna 2012, dakle gotovo četiri godine, u političkom azilu nalazi se čovek koji je razotkrio američke zločine u Avganistanu i Iraku, čovek koji i dalje razotkriva prljave tajne – od ratova u Libiji i Siriji do umešanosti Francuske ili Hilari Klinton u kršenje ljudskih prava i vojne intervencije.
Čak i zatočenicima u Gvantanamu povremeno dozvoljavaju šetnju po dvorištu?
Kada je pre nekoliko nedelja s nama u ambasadi bio jedan indijski aktivista koji već decenijama deluje, pa je zbog toga bio i u zatvoru, iskreno se obratio Asanžu i rekao: „Ovo je gore i od mog zatvora, mi smo tamo bar jednom dnevno smeli da se prošetamo.” Asanž je ne samo bez prirodnog vazduha, on već četiri godine gotovo da nije video ni sunce. Nije video ni svoju decu, koja se zbog pretnji smrću skrivaju pod tuđim identitetom u Francuskoj.
A šta bi bilo kad bi ovih pet stotina potpisnika rukama napravilo koridor kroz koji bi Asanž izašao iz ambasade?
Čim bi Asanž napustio ambasadu, britanska policija bi ga uhapsila, bilo zato što je prekršio uslove kućnog pritvora kad je stupio na teritoriju Ekvadora (u ambasadu), ili zbog evropske poternice koja omogućava svim članicama EU da ga isporuče SAD, gde ga čeka 45 godina zatvora zbog optužbi za terorizam na osnovu Patriot akta i špijunaže, jer je upravo Asanž pomogao Snoudenu da iz Hongkonga pobegne u Moskvu.
Kako policija nadzire ambasadu?
Do sada je, prema podacima koje su izneli Britanci, tamošnja policija na nadzor potrošila deset miliona funti, što je dovoljno da se pokriju troškovi za 24.828 bolničkih kreveta. Sada je situacija još opasnija, jer su uklonjeni policajci u uniformi, tako da danonoćna kontrola nije više vidljiva. Kontrola je tajna i na nju se troši deset hiljada funti na dan.
Jesu li i gosti sumnjivi?
Do trenutka kad kao posetilac uđete u ambasadu, vi ste već nekoliko puta zabeleženi na nadzornim kamerama. Svako ko je u kontaktu s Asanžom potencijalno je sumnjiv, ne samo britanskim tajnim službama. Ali 500 potpisnika pokazuje da se ljudi ne boje da daju podršku Asanžu, jer njegov slučaj ne govori samo o bespravnom zatočeništvu.
O čemu još govori?
Između ostalog, Asanž je najočigledniji dokaz da disidenti ne dolaze samo s Istoka i iz totalitarnih sistema, već da i na Zapadu imamo disidente i da se njima opasno krše temeljna ljudska prava.
Na koji način zapadni državnici nastoje da ubede javnost da su u pravu oni, a ne Asanž?
Dejvid Kameron upustio se u falsifikovanje podataka, kazavši, posle odluke UN, da je Asanž tražen u Švedskoj „zbog suđenja”. To je krivotvorenje koje dolazi iz usta jednog premijera. Asanž legalno nije čak ni optužen, dobio je azil i nalazi se u ekvadorskoj ambasadi, ne zbog takozvanog švedskog slučaja, već zbog toga što bi ga, da se nađe u Švedskoj, posle svega što je „Vikiliks” objavio, Švedska isporučila SAD, gde mu preti do 45 godina zatvora.
Recite nešto više o „švedskom slučaju”?
Podsetiću da je službeno i legalno reč o nečemu što se u pravnom sistemu zove „preliminarna istraga”. Same žene koje su optužile Asanža priznale su da je policija konstruisala slučaj. Obe žene su priznale da su dobrovoljno ušle u seksualni odnos. Ne iznenađuje ni to što je takozvani švedski slučaj usledio neposredno pošto je „Vikiliks” počeo da objavljuje 250.000 strogo poverljivih diplomatskih spisa SAD u novembru 2010, a švedska tužiteljka u poslednjih pet godina nije našla za shodno da ispita Asanža. Niti je došla u ambasadu, niti ga je nazvala.
Ipak, Švedska važi za zemlju u kojoj se mnogo drži do poštovanja ljudskih prava?
Guglujte Asanžovo ime zajedno sa Švedskom i doći ćete do neobičnog rezultata. Njegovo ime češće se vezuje uz Švedsku nego najpoznatije kompanije „Ikea” ili „Saab”, češće nego Ulof Palme ili Ingmar Bergman. Ovaj slučaj suviše je značajan za Švedsku da bi ga naprosto pustila ili da bi poštovala odluku UN. I to nije prvi put da Švedska ne poštuje ljudska prava. Još od 11. septembra Švedska sarađuje sa CIA i uključena je u nezakonite deportacije aktivista.
Uzmite samo slučaj Gotfrida Svartholma, koosnivača „Bit-torenta” i „Pajrat beja”, koji je na zahtev švedskih vlasti uhvaćen u Kambodži, deportovan u Švedsku, završio u zatvoru, a potom osuđen na još dve godine zatvora zbog hakovanja i deportovan u Dansku. Imidž koji Švedska ima u svetu potpuno je lažan. Jeste li znali da je Švedska jedan od najvećih izvoznika oružja na svetu, treća na svetu, odmah iza Rusije i Izraela? Švedske kompanije vrlo dobro sarađuju s diktaturama kao što su Saudijska Arabija, a Švedska je bila umešana i u rat u Libiji. Švedska, zajedno s Velikom Britanijom i SAD, a ne Asanž, ima razloga da završi na sudu.
Pravnici u Vašingtonu tvrde da bi suđenje Asanžu bilo nategnuto i pravno neizvodljivo, jer bi onda morali da sude i „Njujork tajmsu” i „Vašington postu”…
U tome i jeste problem. Kad bi se sudilo Asanžu, moralo bi se, na kraju, suditi i Hilari Klinton, i svim ostalim svetskim moćnicima čije je zločine Asanž razotkrio. To se, naravno, neće dogoditi, nego je verovatnije da će oni uraditi sve da Asanž završi u zatvoru. Setite se Čelsi Mening, bivšeg obaveštajnog analitičara u vojsci SAD, koja je osuđena na 35 godina zatvora pošto je „Vikiliksu” poslala 700.000 poverljivih dokumenata, uključujući i dokaze o ratnim zločinima u Iraku i Avganistanu.
Položaj Asanža razlikuje se od položaja Snoudena, koji je radio za američke službe i sada je u azilu u Rusiji?
Pre svega, Asanž i Snouden su dokaz da ne živimo u slobodnom ili demokratskom svetu. Naprotiv. No, dok je Snouden pre svega „zviždač”, koji je, između ostalog, razotkrio tajne sporazume između američke vlade i najmoćnijih kompanija na svetu, od „Gugla” do „Fejsbuka”, Asanž je zapravo mnogo više. Asanž je još sa 16 godina provalio u Pentagon i, osnovavši „Vikiliks”, omogućio upravo ljudima poput Snoudena, Meninga i drugih, da kontinuirano i uz garantovanu sigurnost objavljuju podatke. No, osim što je uzbunjivač, Snouden je sve važniji i kao javni komentator, neko ko je i dalje aktivan i preko potreban našem društvu. Znate li da više od 90 odsto Snoudenovih dokumenata još nije objavljeno? I Snouden i Asanž žive veoma opasan život, uz rizik da ostanu ne samo bez slobode, nego i bez glave, i to zbog opšteg interesa.
Koliki je dosadašnji opus „Vikiliksa”?
„Vikiliks” je dosad objavio više od 8,5 miliona dokumenata. Ima tamo zanimljivih podataka i o našim državama, ali i o tajnim akcijama. Jedno od poslednjih otkrića je takozvana Operacija Sofija, evropska vojna akcija u Mediteranu, usmerena protiv brodova s izbeglicama, koja uskoro uključuje i novu intervenciju u Libiji. Pa kad dođe do novog rata u Libiji, nemojte reći da vas nisam upozorio.
Koliko su otkrića Asanža i Snoudena važna za pokret panevropske levice Dijem?
Od samog početka osnivanja Dijema, ljudi poput Asanža ili Jakoba Apelbauma pomažu u formulisanju naše tehnološke strategije. Ako se ne uhvatimo ukoštac s tehnologijom, imamo možda svega dve godine dok najveće tehnološke kompanije potpuno ne preuzmu svet i naše privatne živote, čak i snove. I to nije teorija zavere. Bivši šef „Gugla” Erik Šmit, koji vodi digitalnu kampanju Hilari Klinton, upravo je postao šef novog tela pri Pentagonu koje će se baviti još većom integracijom tehnoloških divova i američke vojske.
Šta su pokazala otkrića Asanža kad je reč o Balkanu?
Sve ovo se i te kako tiče Balkana. S jedne strane, znamo koji je uticaj američke politike na ovim prostorima, a vidimo i kakve efekte po naše države sada ima, recimo, izbeglička kriza. Otkrića „Vikiliksa” mogu nam pomoći ne samo da bolje razumemo prljavu stvarnost, nego i da je promenimo. S druge strane, sve dok se Asanž nalazi u ekvadorskoj ambasadi, ne možemo govoriti da na Zapadu postoji demokratija.
Izvor: Politika