Sunday, November 24, 2024

Ena Bavčić: S povorkom ponosa očekujemo da prestane ignorisanje LGBT plus osoba

LGBT plus osobe imaju sve obaveze kao i svi građani, plaćaju porez ali su im prava uskraćena, kada je konkretno u pitanju javno okupljanje, postoje građani koji imaju pravo na javno okupljanje i koji nemaju. To nije samo za LGBT plus zajednicu, postoje još neke grupe koje nisu dobro došle da uživaju svoja prava.

Autor: Impuls

Kada je u aprilu ove godine izašla vijest o najavi prve bh. povorke ponosa koja će biti održana 8. septembra u Sarajevu, javnost Bosne i Hercegovine je burno reagovala. Negodovanje, verbalni napadi, fašistički ispadi pojedinih političara/ki, ali i podrška raznih organizacija i građana i građanki.

Povorka ponosa je protest protiv nejednakosti i kršenja ljudskih prava. LGBT plus osobe su svakodnevno izložene diskriminaciji i nasilju i povorke ponosa imaju tu moć da skrenu pažnju na ovaj problem.

Ena Bavčić, programska savjetnica za Civil Rights Defenders u BiH i članica organizacionog odbora povorke ponosa, za Impuls govori zašto je povorka ponosa bitna za prava svih manjina u BiH.

Prva povorka ponosa u Bosni i Hercegovini koja je najavljena 8. septembra u Sarajevu izazvala je podijeljene reakcije kako bh. političkih subjekata, tako i građana i građanki. Bavčić ističe da su komentari javnosti bili očekivani, međutim, u ovom slučaju je govor mržnje doživio svoj vrhunac.

“Ono što nas je iznenadilo jeste to što su pojedini političari i političarke izašli s baš fašističkim izjavama u javnost, to nismo očekivali da će se desiti. Očekivali smo da će biti puno verbalnih napada, ali nismo očekivali da će političari dozvoliti takve javne ekscese.” – kaže Bavčić.

Kolika je podrška političara i političarki u BiH za manjinske grupe? Kakva prava LGBT plus osobe imaju u BiH?

“To je proces na kome se radi, ono što možemo vidjeti je da se političke grupe bave kvotama koje im nametne EU. Žene, romska zajednica, LGBTIQ. Kada su u pitanju npr. žene vidimo da se čak i ne ispunjava kvota. Često su žene samo imena na papiru i nemaju moć. Ako to vidimo, 50% populacije ne možemo očekivati ni za manjinske grupe. Postoje stranke koje imaju u svojim programima više poštovanja prema LGBT plus osobama i mi to pozdravljamo. Ono što vidimo kao pozitivno, iako nema veze s politčkim strankama, ali na neki način šalje poruku društvu, jeste to da je pokrenuta priča oko istopolnih zajednica i nadam se da će ostati aktuelna. Usvojen je prijedlog, ali ništa dalje nije urađeno. Nadamo se da će ostati pri tome i da će biti napravljen nacrt amandmana.”

Bavčić takođe ističe da neke političke stranke imaju programe koji nisu javni, jer smatraju da kada bi izašli javno sa tim programima da bi bilo više štete nego pomoći. Organizatorima “Povorke” je važno da oni izađu sa podrškom za “Povorku”, jer je to jako bitno za napredak našeg društva.

“LGBT plus osobe imaju sve obaveze kao i svi građani, plaćaju porez ali su im prava uskraćena, kada je konkretno u pitanju javno okupljanje, postoje građani koji imaju pravo na javno okupljanje i koji nemaju. To nije samo za LGBT plus zajednicu, postoje još neke grupe koje nisu dobro došle da uživaju svoja prava. Mi želimo da istaknemo da je ovo zajednička borba, ne samo borba za jednu grupu u društvu. Ako događaj kao “Povorka” bude zabranjen, ako se ne desi, sutra će biti zabranjen neki drugi događaj. Mi moramo reagovati na sva kršenja ljudskih prava u društvu i zajedno se boriti da ovo bude društvo za sve.” – navodi Bavčić.

Šta poslije “Povorke”? Kakva su iskustva iz regije?

“Ono što možemo vidjeti iz regiona jeste da se prve godine ne desi neka radikalna promjena. Prva godina je pomak u smislu da pokažemo da LGBT plus zajednica postoji. Stvarni napredak se vidi tek nakon pet godina. Bitno je to da je i samom najavom povorke sve što LGBT plus zajednica proživljava u tajnosti izašlo na površinu. I to je već veliki rezultat. Da građani i građanke vide šta se u stvari dešava, a ne da kažu, ‘radite to u svoja četiri zida’. U četiri zida se dešava i nasilje u porodici, nasilje nad djecom, tako da ne možemo probleme stavljati u četiri zida.”

Koliku podršku očekujete na povorci ponosa, ne samo zajednice već i građana?

“Dobijamo jako puno podrške i poruka, na jednu negativnu poruku mi dobijemo dvije pozitivne, što je divna stvar. Ovo je puno više od jednog ljudskog prava. To je borba za naš identitet. To je borba svih nas, ne samo jedne grupe u našem društvu. Nadamo se da će antifašizam pobijediti i da ćemo na ovome početi graditi neko bolje društvo za sve nas.”

Razgovarala: Jelena Jevđenić

Povezane vijesti

Tanja Stupar Trifunović: Ples sela i vojske

Foto: Nenad Vukosavljević

Rat osim kod psihopatskih struktura ličnosti nužno postaje i unutarnji rat i pred pojedince na ovaj ili onaj način uključene u njega nužno unosi niz preispitivanja, moralnih dilema i traumatskih iskustava. Nasilje je sveprisutno i ono u pojedinim trenucima postaje neizdrživo i preplavljujuće. Mene su u romanu više zanimali ovi unutarnji tragovi rata, nego njegova spoljna manifestacija koja je posredstvom slika bila vidljivija i prisutnija.

Izložba „Mahalom duginih boja“ – povezivanje kroz umjetnost

Uz podršku Sarajevskog otvorenog centra, grupa kvir pojedinaca se okupila s idejom da organizuje izložbu „Mahala duginih boja“, koja je povezala zajednicu kroz stvaralaštvo i umjetnost, upoznavanje, promovisanje talenata, slobode i ljubavi. Cilj izložbe je bio osvijestiti realnost u kojoj se kvir svakodnevnica zapravo ne razlikuje mnogo od svakodnevnice individua izvan zajednice. Izložba, održana 11. oktobra u prostorijama DKC Sarajevo, je predstavila veliki broj kreativaca i kreativki iz cijele Bosne i Hercegovine, koji su kroz različite medije propitivali život kvir zajednice.

Popular Articles