Bitorajac: Strah me je ali sam dobio krila (spot “Mi Hrvati”)

Poznati hrvatski glumac Rene Bitorajac u ekskluzivnom intervjuu za O radio govori o uzrocima, ličnim motivima i posledicama snimanja video spota “Mi Hrvati”, koji je nakon pevača Hladnog piva Mileta Kekina i pesme “Ja nisam vaš” ponovo podelio naše komšije.

“Pre svega, hvala lepo na čestitkama za građansku hrabrost. Teško je umetnika i glumca pitati zašto je nešto napravio. Danas mi je teško, i samom sebi kada kažem ‘zašto sam to napravio’, poverovati u to. Slušao sam pesmu The Sound of Silence za vreme treninga, palo mi je na pamet da paše ‘Mi Hrvati’, došao sam doma i u roku od deset, 15 minuta napisao ovakvu pesmicu. Naravno satiričnu i autoironičnu, sad moram objašnjavati, to je kao vic objašnjavati, nema smisla, ko je shvatio – shvatio je, ko nije – nije. Onda sam video da pesmica ima dodatnu težinu i nevešto, jer nisam vešt, uokvirio na video, stavio na Jutjub i onda je krenulo”, govori nam popularni hrvatski glumac Rene Bitorajac, kome je nakon objavljivanja spota “Mi Hrvati” upućen ogroman broj ozbiljnih pretnji, pretežno sa konzervativnog i desnog dela političkog spektra u Hrvatskoj.

https://www.youtube.com/watch?v=LEoWdkJI6_M

Ko se prepoznao u pesmi?

Moram vam reći da se velika većina nije prepoznala i uvredila, ali oni koji se jesu uvredili su puno glasniji. To je profil ljudi koji si daje pravo da bude veći Hrvat od nas ostalih Hrvata, po raznoraznim zaslugama. Teško mi je to dokučiti, očito u Hrvatskoj vlada nekakvo bipolarno stanje, ljudi se dele na leve i desne. Iako su u mom videu i levi i desni, ali eto, oni to nisu videli, videli su samo ono što njima ne odgovara.

Pitam jer u zemljama bivše Jugoslavije vlada slično raspoloženje. Gde je nestala građanska hrabrost o kojoj se često govori i na koju se rado pozivamo?

Rekao bih da je to dubina mog uratka. Pesma u originalu, The Sound of Silence, upravo priča o tome, niko se ne usuđuje prekinuti zvuk tišine. Ovo što se kod nas događa je u tom smislu sve gore i gore, i kao glumac i umetnik to osećam. Kada radim događaje, zovu me zato što misle da ću biti duhovit na taj i taj način, ali onda me sputavaju: molim vas nemojte ovo, nemojte ono, postajemo ljudi u sve većem grču. Sve se manje smejemo po tom pitanju, osporavaju čak i to da je ovo umetnički rad. To što oni imaju slobodu govora da me vređaju, mrze i prete mi, to je izjednačeno s ovim mojim, jer sam ja isto nekog uvredio i mrzeo putem ovog videa. Apsurd, teško mi je to objasiti.

Dobili ste ozbiljne pretnje, da li verujete da će vas institucije republike Hrvatske zaštititi?

To je sad već pitanje iz prošlosti. Verovao sam, ali se to nije dogodilo. Sam sam morao otići u policiju, sam sam morao pisati javnoj pravobraniteljici, Hrvatsko novinarsko društvo je prekjuče pozvalo institucije da se oglase, čak ni cehovsko udruženje, Hrvatsko društvo dramskih umetnika nije reklo ni ‘a’. Međutim, tu sam gde jesam, ustrajaću u tome iako se nisam ni politički, ni aktivistički angažovao, slučajno sam se po tom pitanju našao u ovome i sada neću odustati. Sada sam dobio krila, jer vidim da je ovo zagađen prostor.

Uradili ste ovo nakon spota Mileta Kekina iz Hladnog Piva, da li smo došli u situaciju da je na umetnicima i javnim ličnostima da brane pristojnost svoje države?

Često me pitaju da li ti je sada krivo što si to napravio. Kažem još jednom, nisam napravio to zato da bi došlo do ovakve galame, ali sada mi je izuzetno drago što sam to napravio. Mislim da je to obaveza svih javnih osoba, pogotovo umetnika, kulturnjaka. I naše dve države su prvo počele sarađivati na tom planu, pa onda na sportskom i tako dalje, ali mislim da bi to morala biti češća pojava. Ali pomalo, svi smo mi jedan pucanj, pa Mile Kekin, pa se ugasi, pa sad ja, samo se ja neću dati lako (smeh).

Koje sile mraka šire netrepeljivost, mržnju i kulturu netolerancije u regionu?

Mislim da se zakoni ne sprovode u određenom smislu i ipak bih optužio za tu situaciju političku elitu, ne jednu, nego političku elitu uopšte, koja je sve dodatno zahuškala u poslednjih godinu dana, pre izbora u Hrvatskoj, kada više nisu znali kojim bi se sredstvima služili, pa su jedni ustaše, a drugi partizani. Video sam da se zapravo jedna cela generacija odgaja na komentarima ispod članaka, gde se vodi verbalni građanski rat koji je, nemojte to zanemariti, po mom mišljenju velika stavka u društvu, gde se raspiruju mržnja i mrak. A sad, ko su te elite, čemu i zašto, mislim da ljudi nemaju šta raditi. Vide u svakome neprijatelja, pa sam tako i ja sada ispao “Srbin” i ne znam šta.

Šta sprečava formiranje kritične mase građana u naše dve zemlje koje će reći “ne” mržnji i nasilju?

Još uvek koliko – toliko dobro živimo. Bez obzira što je situacija loša, koliko je ljudi stvarno po kontejnerima, svaki dan vidim s prozora. Onog trenutka kada situacija bude još gora neće nam biti druge nego izaći na ulicu. Za sada je dobro, ti ćuti i kenjaj, nama je dobro, a ovi drugi galame i polako stvaraju pritisak. Oni se za pet minuta skupe, njih deset hiljada. Već smo imali 500 razloga i ništa se ne događa. Sada su nam podigli da u penziju idemo sa 67 godina, niko živ jedno slovo nije napisao, a ja sam sedam dana bio po portalima. Kada su to napravili u Francuskoj, pet miliona ljudi je bilo na ulicama, to je neobjašnjivo. Imamo osećaj da ne možemo ništa promeniti, a evo, sad sam video da se sa najobičnijim uratkom od tri minute može nešto reći.

U kakvoj su društvenoj klimi Evropa, s njom i Hrvatska kao članica EU, dočekale svoj Dan – Dan pobede nad fašizmom?

To su sad već meni preteška, politička pitanja. Stvarno nisam imao nameru baviti se politikom. Antifašizam svakako treba ostati temelj stvaranja svih država u Evropi, pogotovo u našoj državi, i antifašizam nam je i dao pravo da se kasnije mi otcepimo i to bi trebao biti temelj. Međutim, taj temelj verovatno u svim državama regije osporavaju, ali verujem da je to debela, debela manjina kojoj samo ne treba dati krila.

Koju poruku je vaš gest poslao mladim ljudima u regionu?

Huh, ne bih stavljao u koš sve mlade i rekao da su svi mladi naš target i da svi isto misle. Ono što me najviše žalosti je što je zatrovana mladost, klinci koji su rođeni posle rata, oni se vode tim desničarenjem i velikim hrvatstvom, stvarno ne znam da li je to stvar odgoja, gledanja nekih filmova, ne mogu to uopšte dokučiti ali mislim da je veliki problem u mladima. Ali naravno, vodim se pozitivnim i mislim da ima još, neću reći urbanih, da me ne shvate krivo oni sa sela, ima prekrasnih i divnih seljaka, ali u celoj toj priči je važno obrazovanje, a puno ljudi zapne na tome.

Da li smo spremni na zajednički regionalni udžbenik iz istorije, poput Francuza i Nemaca?

Siguran sam da nismo i ne trebam ni obrazlagati. Pobednici pišu istoriju, a onda ti posle nešto naravno ne paše.

Da li vas je strah?

Moram reći da me je strah. Pod policijskom sam zaštitom, ali više zbog moje dece i supruge. Naravno da mi nije svejedno, a to što se dogodilo na nekoliko portala i jednoj lokalnoj televiziji, da mi snimaju prozor, kućni broj, vrata, to je dno dna primitivizma. To su srednjevekovne metode koje se događaju u 2016. godini i to moj osrednji mozak ne može dokučiti.

Igor Mihaljević

OradiO