Bosna i Hercegovina nužno treba ažuriranje administrativnog naslijeđa, što ne bi značilo samo tehničku nadogradnju, već i temeljnu reformu kroz primjenu zakonskih regulativa Evropske unije. Kao i kod drugih reformi, i ova će sigurno naići na stare prepreke.
Piše: Rijad Cerić
Digitalna birokratija postala je neizbježan globalni trend koji u svojoj suštini sadrži automatizaciju birokratskih procesa. Rezultat toga je ubrzavanje obrade dokumenata, smanjenje troškova i poboljšanje usluga omogućavanjem 24/7 pristupa svim uslugama.
„Iz mog ugla, digitalna reforma znači prelazak na novi nivo organizacije i digitalne kulture u institucijama. To podrazumijeva ne samo tehničku modernizaciju već i razvijanje digitalne pismenosti i svijesti o važnosti efikasnosti, transparentnosti i brzine u pružanju javnih usluga. Danas su i građani i tržište navikli na brze i dostupne digitalne servise, pa javna uprava mora odgovoriti tim očekivanjima“, objašnjava Adnan Kalauzović, stručnjak za digitalizaciju organizacionih procesa.
U kontekstu Bosne i Hercegovine digitalna transformacija znači mnogo, ali sama reforma nije dovoljna bez međuentitetske usklađenosti. Pored toga, uvođenje digitalnog novčanika daje osnovu za provođenje ove reforme, što će biti vidljivo u javnoj administraciji, zdravstvenom i bankarskom sistemu kao tri glavna stuba ove reforme.
S ovog aspekta, Evropska unija nije samo element prema kojem Bosna i Hercegovina prirodno treba gravitirati u političkom smislu zbog buduće strategije države. Zbog pojednostavljenih administrativnih procedura koje trenutno dolaze uglavnom iz Evropske unije, ona ostaje prirodna težnja za Bosnu i Hercegovinu i u smislu digitalne reforme i vrata ka tržištu od 450 miliona ljudi kroz pojednostavljivanje trgovine i mobilnost radne snage.
Bosna i Hercegovina je od prošle godine dio programa „Digitalna Evropa“ koji raspolaže budžetom od 7,5 milijardi eura za razdoblje 2021–2027, s ciljem jačanja infrastrukture i kapaciteta u ključnim područjima koja su vezana za digitalnu reformu. Samim tim finansije Evropske unije stoje na raspolaganju firmama, univerzitetima, institutima i javnim ustanovama u Bosni i Hercegovini.
Digitalni novčanik i usklađivanje regulativa s Evropskom unijom
Digitalni novčanik je softverska aplikacija koja koristi najčešće pametni telefon za skladištenje finansijskih podataka, identifikacionih dokumenata, zdravstvenih informacija i drugo. On se koristi tehnologijama poput NFC-a ili QR kodova koji omogućuju beskontaktno plaćanje te korištenje digitalnih dokumenata.
U centru procesa usklađivanja digitalnog identiteta sa zakonodavnim okvirom Evropske unije nalazi se eIDAS uredba kojom je uspostavljen pravni okvir za sigurnosne i pouzdane elektronske transakcije. Na ovaj način se osigurava transparentnost elektronskih potpisa koji se zahvaljujući eIDAS-u priznaje u cijeloj Evropskoj uniji. Kraće rečeno, ova uredba bi donijela uzajamno priznavanje digitalnog identiteta bilo da je on izdat u Sarajevu ili Briselu, bilo gdje na teritoriji Evropske unije. Ovaj potez bi za Bosnu i Hercegovinu značio u prvom redu eliminiranje međuentitetskog administrativnog jaza koji je često glavni izvor birokratskih zastoja i korupcije.
Foto: eIDAS će omogućiti niz slučajeva upotrebe, uključujući autentifikaciju, pohranu, dijeljenje i potpisivanje dokumenata / semiengineering.com
„Digitalna reforma direktno smanjuje prostor za korupciju. Kada se svi predmeti vode digitalno, svaki korak u procesu je zabilježen – zna se ko je, kada i šta uradio, a sistem ne dopušta izmjene bez traga. Time se eliminišu netransparentne prakse i povećava odgovornost službenika”, ističe Adnan Kalauzović.
Evropska unija kao politički element s pravom se može smatrati globalnim predvodnikom i uzorom u oblasti digitalne transformacije javne uprave. Usvajanjem regulativa u ovom aspektu Evropska unija nije samo olakšala poslovanje nego je i postavila zlatni standard za digitalnu interakciju na cijelom kontinentu. Jedinstveno digitalno tržište samim tim je sinonim za uklanjanje birokratskih prepreka, što je za Bosnu i Hercegovinu jasan putokaz za prevazilaženje vlastitih administrativnih podjela.
eIDAS također definiše i nivoe pravne pouzdanosti elektronskih potpisa, tj. verifikovani elektronski potpis dobija istu pravnu snagu kao i tradicionalni potpis.
Kako bi se ova usklađenost provela na pravi način potrebno je imati sigurnu mobilnu aplikaciju koja je dizajnirana da bude neutralni posrednik čiji će zadatak biti obavljanje svih zadataka. Tu dolazimo do EUDI walleta, koji je prije svega namijenjen za verifikaciju identiteta građana putem biometrijskih podataka ili čipa na ličnoj karti. EUDI wallet ima i mogućnost objedinjavanja podataka iz različitih dokumenata, kao i iz profesionalnih certifikata. EUDI u ovom smislu podrazumijeva vrhunac napora Evropske unije u postavljanju građanskog suvereniteta.
U kontekstu Bosne i Hercegovine to bi npr. značilo da bi bilo moguće objediniti digitalne kopije vozačkih dozvola, zdravstvenih knjižica, diploma, registracija firmi iz Federacije BiH, kao i iz RS-a ili Brčko distrikta.
Ne možemo reći da je usklađivanje s eIDAS uredbom i EUDI walletom samo puko prepisivanje zakona Evropske unije. To je uspostavljanje certificiranih tijela koja odgovaraju na potrebe usklađenosti modernog doba.