Foto: BHRT
Prijedlog bivšeg britanskog konzervativca Nicka Bolesa o Evropskoj konfederaciji otvorio bi prostor u kojem bi se Bosna i Hercegovina mogla naći pod evropskim ekonomskim i sigurnosnim kišobranom. Paradoks je što BiH istovremeno godinama teško napreduje prema članstvu u Evropskoj uniji
Piše: S. K.
Bosna i Hercegovina mogla bi se, barem u jednoj političkoj viziji buduće Evrope, naći u istoj ekonomskoj i sigurnosnoj zajednici s Velikom Britanijom, državama Evropske unije, Ukrajinom, Norveškom i Švicarskom.
Ideju je iznio Nick Boles, bivši britanski konzervativni zastupnik, koji predlaže transformaciju postojeće Evropske političke zajednice (European Political Community – EPC) u svojevrsnu Evropsku konfederaciju.
Za Bosnu i Hercegovinu prijedlog je posebno zanimljiv jer bi, ako bi ikada bio ostvaren, otvorio mogućnost da zemlja dobije pristup širem evropskom tržištu i sigurnosnim mehanizmima bez prethodnog punopravnog članstva u Evropskoj uniji i NATO-u.
Ali upravo tu nastaje bosanskohercegovački paradoks.
BiH još nije napravila ni stare korake
Dok se u Evropi raspravlja o tome kako povezati države koje su članice EU-a s onima koje nisu, Bosna i Hercegovina i dalje pokušava napraviti osnovne korake na svom dugom putu prema Evropskoj uniji.
BiH je kandidat za članstvo, ali je njen evropski put godinama obilježen političkim blokadama, sporim provođenjem reformi i nesposobnošću vlasti da postignu dogovor o ključnim pitanjima.
Evropska komisija je BiH više puta upozoravala na nedostatak napretka u reformama potrebnim za otvaranje pristupnih pregovora i usklađivanje zakonodavstva s evropskim standardima.
Drugim riječima, dok se evropske zemlje pitaju kako napraviti novi krug evropske integracije, BiH još uvijek nije uspjela dovoljno brzo napredovati ni u postojećem procesu.
To je posebno vidljivo u oblastima vladavine prava, funkcioniranja institucija, borbe protiv korupcije, javne uprave i političkog dogovora između različitih nivoa vlasti.
Od kandidata do članice – dug put
Bosna i Hercegovina je status kandidata za članstvo u EU-u dobila krajem 2022. godine. Evropsko vijeće je u martu 2024. odlučilo otvoriti pristupne pregovore s BiH.
No, odluka o otvaranju pregovora nije značila da je zemlja automatski krenula prema članstvu.
Pred BiH je i dalje veliki broj reformi, uključujući jačanje pravosuđa, borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala, funkcioniranje demokratskih institucija, zaštitu ljudskih prava i usklađivanje zakonodavstva s pravnom tekovinom EU-a.
Tempo reformi, međutim, ostaje spor.
Upravo zato ideja o Evropskoj konfederaciji može izgledati gotovo paradoksalno iz sarajevske perspektive.
BiH bi se u teoriji mogla naći u novom evropskom sigurnosnom i ekonomskom okviru sa zemljama poput Velike Britanije i Švicarske, a da istovremeno još uvijek nije riješila probleme zbog kojih sporo napreduje prema samoj EU.
Šta bi BiH dobila?
Bolesova ideja predviđa šire ekonomsko povezivanje, pristup evropskom tržištu, programe mobilnosti mladih i saradnju u tehnologiji i inovacijama.
Boles: Predlaže transformaciju postojeće Evropske političke zajednice
Za BiH bi to potencijalno značilo mnogo više mogućnosti za domaće kompanije, lakši pristup evropskom tržištu, veće mogućnosti za mlade i intenzivniju saradnju u obrazovanju, tehnologiji i privredi.
Ali takav aranžman ne bi bio poklon.
Članice bi morale prihvatiti zajednička pravila i obaveze, dok bi pristup jedinstvenom tržištu zahtijevao visok stepen usklađenosti sa evropskim standardima.
Drugim riječima, ni Evropska konfederacija ne bi mogla biti prečica kojom bi BiH zaobišla reforme.
Najzanimljiviji dio za BiH – sigurnost
Još ambiciozniji je sigurnosni dio prijedloga.
Boles predlaže da članice konfederacije jedna drugoj pruže sigurnosne garancije po uzoru na NATO. Velika Britanija bi, prema njegovoj viziji, povećala izdvajanja za odbranu na 3,5 posto BDP-a i proširila svoj nuklearni kišobran na evropske zemlje koje nisu članice NATO-a.
Među njima bi bila i Bosna i Hercegovina.
To bi za BiH predstavljalo dramatičnu promjenu sigurnosnog položaja.
Ali i ovdje treba biti precizan: Velika Britanija nije ponudila BiH takvu garanciju. To je dio Bolesove političke vizije, a ne odluka britanske vlade.
BiH ne smije računati na prečice
Možda je najvažnija poruka ove inicijative upravo suprotna od onoga što na prvi pogled izgleda.
Ako bi Evropska konfederacija ikada nastala, BiH bi mogla imati interes da joj se pridruži. Ali za to bi morala imati funkcionalne institucije, usklađene zakone i sposobnost provođenja preuzetih obaveza.
A upravo su to oblasti u kojima domaće vlasti godinama pokazuju ograničene rezultate.
Zato bi za BiH bilo opasno da eventualnu novu evropsku inicijativu počne posmatrati kao alternativu vlastitom evropskom putu.
Naprotiv.
Problem je što domaće političke elite još uvijek mnogo više vremena troše na međusobne sukobe, raspodjelu političkog utjecaja i blokade nego na stvaranje institucija koje bi mogle ispuniti evropske standarde.
Između čekanja i nove Evrope
Bolesova ideja pokazuje da se evropska integracija možda više neće odvijati samo kroz jednu instituciju – Evropsku uniju.
Moguće je da će se u budućnosti razvijati različiti krugovi evropske saradnje: zajedničko tržište, sigurnosni aranžmani, politička saradnja, mobilnost mladih i tehnološko povezivanje.
Za zemlje poput BiH to bi moglo otvoriti nove mogućnosti.
Ali postoji i druga strana priče.
Ako se evropski krugovi budu širili i mijenjali, zemlje koje su politički i institucionalno spremne moći će zauzeti svoje mjesto u njima.
One koje budu kasnile mogle bi ostati na periferiji.
Zbog toga je možda najvažnije pitanje za Sarajevo manje hoće li Evropska konfederacija zaživjeti, a mnogo više hoće li Bosna i Hercegovina do tada biti spremna da uđe u bilo koji novi evropski krug.
Jer dok evropske zemlje već razgovaraju o tome kako izgleda Evropa poslije EU kakvu danas poznajemo, BiH još uvijek pokušava napraviti dovoljno koraka da uđe u Evropu kakva već postoji.