Foto: Alamy
Svemirska trka – rakete, sateliti, kosmonauti-rekorderi – bio je to način da sovjetski umetnici usvoje avangardne ideje pod plaštom propagande.
Nalazi se ispred vrata Izložbe dostignuća nacionalne ekonomije, gigantskog sajma-izložbe-zabavnog parka namenjenog prikazivanju moći sovjetske industrije i nauke.
Izgrađen je u vreme kada je SSSR vodio svemirsku trku.
Vreme kada je, citirajući kapetana podmornice u filmu Lov na crveni oktobar, „svet drhtao od zvuka naših raketa”.
Spomenik osvajačima svemira je kosmička umetnost izvan razmera ovog sveta.
Izgrađena od titana, 107 metara visoka skulptura rakete koja uzleće sa kula na zemlji stoji iznad svega u samom izložbenom parku – gotovo je dvostruko veća od raketa Vostok čije su je misije inspirisale, od kojih je jedna izložena u parku.
Titanom obložena granitna skulptura je toliko velika da je njena osnova dovoljna da se u nju smesti čitav muzej, Memorijalni muzej kosmonautike.
U političkom sistemu u kojem je religija bila zabranjena.
Uzdizane su samo revolucionarno naklonjene predsovjetske ličnosti, sovjetski umetnici su se, umesto toga, okrenuli ikonografiji sovjetskih lidera poput Lenjina, simbola sovjetske industrije i nauke – i svemira.
Rano vođstvo Sovjetskog Saveza u svemirskoj trci, na čelu sa zarobljenim nemačkim naučnicima i sjajem projektanta poput Sergeja Koroljeva, postalo je nova inspiracija za sovjetske umetnike, vajare i dizajnere.
Ali njegovi koreni idu daleko dublje od toga, kaže Aleksandra Sankova, direktorka Moskovskog muzeja dizajna.
„Ovo interesovanje za svemir započelo je mnogo pre nego što su Sovjeti stupili na vlast, seže u doba Ciolkovskog (ruskog raketnog pionira iz 19. veka).
Svi su mislili da je lud, ali Sovjeti su ga, nakon revolucije, učinili delom trajne ideologije.”
Sankova kaže da je kosmička ikonografija SSSR-a procvetala dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, baš kao i drugde u svetu, hranjena maštanjima naučnih časopisa o životu u budućem dobu.
Ali njena popularnost kao tema eksplodirala je kako se oblikovala svemirska trka.
Sovjetski svemirski program, toliko dugo čuvana tajna, postao je moćno propagandno sredstvo – ali je imao i opštu podršku samih umetnika.
„Šezdesetih godina odjednom su svi veoma oduševljeni idejom da budu u svemiru”, kaže Sankova.
„Dizajneri su pravili slike inspirisane ovim svemirskim dostignućima, ne zato što je to bila ‘masovna’ stvar, već zato što su bili izuzetno ponosni i nadahnuti.”
Spomenik osvajačima svemira visok je više od 100 metara, foto: Vyacheslav Lopatin/Alamy
„Svemir je bio veoma važna tema (za sovjetski sistem) u borbi protiv religije”, kaže Sankova.
„Svemir i tehnologija sukobili su se sa religijom.”
Jedan od najuticajnijih medija za sovjetsku svemirsku umetnost bio je časopis „Tekhnika Molodezhi” (Tehnologija mladih), naučni časopis koji je mešao naučnu fantastiku i inženjerstvo iz stvarnog sveta (i koji izlazi i danas).
Njegova promocija sovjetskog mesta u svemiru inspirisala je mnoge koji će postati umetnici i dizajneri.
Sankova u uvodu knjige Sovjetska svemirska grafika, koja sakuplja neka od umetničkih dela i primera dizajna koji se čuvaju u muzeju piše:
„Tokom čitavog perioda, sovjetski su građani živeli kroz zamene, koje su konzumirali.
Za većinu je to bio jedini način da se iskusi uzbuđenje bezgraničnih otkrića i prihvati potencijal nauke da podigne naciju nakon toliko godina borbe”.
„Tekhnika Molodezhi” (Tehnologija mladih) predstavljala je svemirsku umetnost koja je uticala na novu generaciju inženjera i kosmonauta, foto: Courtesy Moscow Design Museum
I to nisu bili samo plakati ili slike u knjizi – kosmičke ikone su se mogle naći svuda, kaže Sankova.
„Dizajneri tekstila su ih vrlo rado koristili”, kaže ona.
„Takođe i industrijski dizajneri i tvorci monumentalne umetnosti – skulptura, mozaika i arhitekture.”
Izložba dostignuća nacionalne ekonomije u Moskvi (poznata kao „Vystavka dostizheniy narodnogo khozyaystva” ili VDNK na ruskom) proslavila je neke od tehnologija koje su pretvorile SSSR u svemirsku supersilu – raketu Vostok i maketu šatla Buran, na primer – u ležernom okruženju.
Čak i dok su sovjetski građani pili, smejali se i obilazili zabavni park, postojalo je podsećanje na industrijsku moć Sovjetskog Saveza koja ih je okruživala.
Čak su i slatke konzerve bile prilika da se promovišu svemirska istraživanja SSSR-a, foto: Courtesy Moscow Design Museum
U sovjetskom društvu umetničko izražavanje bilo je strogo regulisano, a umetničko delo moralo je da odobri Umetničko tehničko veće.
„Oni bi nadgledali postupak, rekli bi ‘ovo treba promeniti’. Moglo je da bude prilično teško proći kroz proces.”
Odobrene svemirske teme imale su, međutim, seizmički efekat na sovjetsku umetnost, donekle sličan onome što se dogodilo sovjetskoj fotografiji 1920-tih, dovodeći nove ideje u glavni tok pod plaštom revolucionarne propagande.
„To je oživljavanje ideja avangarde”, kaže Sankova.
Ali, kako bi ga prihvatio i običan narod, obično društvo, sovjetska svemirska umetnost takođe je razradila mnogo tradicionalnije oblike ruske umetnosti – uključujući one koji su bili osnovni elementi ruske pravoslavne religije.
„Uzeli su tipičnu ikonu iz ruske umetnosti i pretvorili je u nešto sovjetsko”, kaže Sankova.
„Umesto Hrista u središtu, tu bi bila sovjetska figura. Morali su da ubede ljude i morali su da koriste ‘jezik’ koji su oni već znali. Neka od tih dela veoma liče na tradicionalne umetnosti slikanja ikona.”
Promovisanje svemirskog programa omogućilo je umetnicima da se provuku u avangardne ideje mimo cenzura, foto: Courtesy Moscow Design Museum
Murali, plakati i skulpture bili su jedna strana, ali sovjetski dizajneri su koristili i svemirske predmete i motive u dizajnu svakodnevnih predmeta.
Postojale su radne lampe koje nalikuju na Spomeniku osvajačima svemira, tradicionalni držači za čaj opremljeni raketama i satelitima.
Čak su i svakodnevni poslovi bili prilika – jedan od najupečatljivijih predmeta u kolekciji Muzeja dizajna Moskve je usisivač u obliku planete, koji izgleda kao nešto što je moglo doći iz serije crtanih filmova iz svemirskog doba.
Još jedan usisivač podseća na retro raketni brod, dok veš mašina iz 1950-tih izgleda kao smanjeni pogonski deo sovjetske rakete.
Sovjetski svemirski program prelio se čak i u dečiji svet. Mnoga igrališta imala su penjalice napravljene kao rakete, foto: Konrad Zelazowski/Alamy
Deo svega bio je i dizajn robe široke potrošnje koji je nalikovao dizajnu potrošača koji se trljao o dizajn stvarne opreme za svemirske trke.
U SSSR-u nije postojala velika razlika između industrijske i potrošačke proizvodnje.
„Fabrike koje prave svemirske brodove ili ratne avione takođe su izrađivale igračke ili stolice ili čajnike”, kaže Sankova.
Ona kaže da se sovjetski dizajn inspirisan svemirom razvio malo kasnije nego što je to bio slučaj u SAD-u, čiji je dizajn svemirskog doba uglavnom čvrsto ukorenjen 1950-ih.
To je bilo možda i zbog toga što je uspeh sovjetskog svemirskog programa olakšao proslavu ezoteričnijeg dizajna.
Čak i u detinjstvu, mladi sovjetski građani nisu bili imuni na poziv kosmosa – standardno sovjetsko igralište imalo je penjalice u obliku raketa i svemirskih brodova, sovjetske meke moći za ostavljanje snažnog utiska.
„Svi smo se igrali na raketama”, kaže Sankova.
„Sva sovjetska deca su želela da budu istraživači svemira, prirodno je – svi smo odrasli na igralištu.”
Da li će je ceniti nova ruska publika, premlada da bi na nju uticala umetnost kad je stvarana, ostaje da se vidi.
„Ljudi to danas ne cene kao kulturno nasleđe. Mlađi ljudi nemaju jak osećaj za sovjetske stvari, ali neki od starijih imaju bolja sećanja.”