UrbanObserver

Utorak, 21 Januara, 2025

Čarls Bukovski: Čudo najkraće traje

Bili smo u vrtu
bili smo u
beskrajnom ponoru.

 

Čudo najkraće traje

Znaš
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje od
bilo čega.

Bilo je kao
nešto
što možemo da
podignemo
držimo
gledamo
i onda se smejemo
zbog toga.

Bili smo na
Mesecu
bili smo u
jebenom Mesecu
imali smo ga.

Bili smo u vrtu
bili smo u
beskrajnom ponoru.

Nigde nema takvog
mesta.

Primaklo se tako blizu
ludilu
smejali smo se
bezumno
tvoj smeh
i
moj.

Pamtim kada su
tvoje oči
glasno rekle
volim

Sada
dok se ovi zidovi
tako nečujno
ljuljaju.

Povezane vijesti

Oskar Davičo – Baš Čelik

Foto: Wikipedia

Usne mi nemaju zvuka, one su najtiša luka cela od kaučuka, sivoga kaučuka. Međ usne mu jarboli brode. Brodovi do njih dohode prepuni mladih sanduka, čamovih, malih sanduka.

„Mara milosnica“ pripovijetka koja boli: „Bože zaštiti sve žene, nesrećne i mučenice“

Foto: Google

Čisti bol i tuga obuzimaju čovjeka dok čita o sudbini Mare milosnice, te o nesreći Anušine unuke koju su silovali i upropastili, o Pamukovića nevjesti koja je prihvaćena tek kad je postala majka. I dok nestaje jedan svijet, dok se ruši turska imperija a Bosnu okupira austrougarska posmatramo vijekovnu nesreću žene. I dok se ruše carstva i smjenjuju vladari umire čisto biće Mare milosnice skrhano zlom koje gospodari zemljom.

Popular Articles