Foto: Konzulat Srbije
Birači iz RS-a nisu presudan čimbenik na izborima u Srbiji, ali imaju značajnu političku simboliku. Vlasti otvoreno podržavaju Vučića, dok su studenti pokušali doprijeti do tog biračkog tijela, no dočekani su zabranama.
Piše: Dragan Maksimović
Kada se 25. oktobra otvore birališta u Srbiji, među onima koji glasaju biće i građana s dvojnim državljanstvom Bosne i Hercegovine – najviše među stanovnicima Republike Srpske. To pravo je nesporno, jer je omogućeno sporazumom između Srbije i BiH koji su dogovorili tadašnji predsjednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica i tročlano Predsedništvo BiH, koje su činili Živko Radišić, Beriz Belkić i Jozo Križanović. Ugovor je potpisan oktobra 2002, a stupio je na snagu u maju naredne godine.
Državljanstvo i pravo glasa, dakle, nisu sporni. Sporan je proces u kojem se odvija kampanja i sam tok glasanja – posebno na ovim izborima.
Ko glasa
U konzularnim predstavništvima u Bosni i Hercegovini 2023. glasalo je 7.580 od 11.500 upisanih birača. Banjaluka je imala 821 glasača, Višegrad 893, Doboj 937, Trebinje 591, Zvornik 696, Lopare 569, a Rudo 409. Među njima su bili i Mostar (147) i Sarajevo (244).
Iz Banjaluke su tada poručivali da su optužbe o „prekrajanju volje građana Srbije“ besmislene. Najviše glasača bilo je u manjim mestima uz Drinu i u istočnom delu RS (Višegrad, Rudo, Zvornik, Lopare), a ne u većim gradovima.
Za ove izbore, od ukupno 93 biračka mesta u inostranstvu, njih 28 nalazi se u Bosni i Hercegovini. Deo opozicije i studentskog pokreta optužio je vlast da rasporedom birališta pokušava smanjiti učešće dijaspore. Izborna baza u BiH, sa, prema nepotvrđenim podacima, nešto više od 12.000 birača upisanih u birački spisak, teško može da utiče na rezultate izbora.
„Ako neko ima pravo, treba da ga iskoristi, ali deficit demokratije pogoršava pravo svih u ovom izbornom procesu“, kaže Vehid Šehić, iz Koalicije „Pod lupom“, koja prati izbore u BiH. On smatra da neće biti masovnog dovođenja glasača iz BiH u Srbiju, zbog prava koje mogu ostvariti i na biralištima u BiH.
Za ove izbore Republička izborna komisija Srbije, osim Konzulata Srbije u Banjaluci, odredila je još dva biračka mesta u prostorijama Mtel-a u tom gradu.
Ko poziva
Sumnju na čitav proces glasanja dijaspore bacilo je telefonsko pozivanje građana koji imaju ličnu kartu Republike Srbije, a žive u Republici Srpskoj, da je skeniraju kako bi mogli da glasaju na nekom od biračkih mesta. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) objavio je u septembru snimak koji, kako navode, „potvrđuje da je u Bosni i Hercegovini u toku akcija očitavanja ličnih karata radi glasanja na izborima u Srbiji“.
„Zovem iz kancelarije Novo Goražde, za dvojna državljanstva. Trenutno radim teren u Višegradu, očitavam lične karte Republike Srbije za prijavu za glasanje ovde u Višegradu. Biće u srednjoj školi“, objašnjava u telefonskom razgovoru izvesna Verica, koja radi na „dvojnim državljanstvima“, prenosi CRTA. Dobija odgovor potencijalnog birača sa dvojnim državljanstvom, da može da dođe kako bi očitala ličnu kartu.
Iako ne spore pravo građana BiH sa srpskim državljanstvom da glasaju, sporno je, kažu, to što bi prijavu za glasanje u inostranstvu morao da izvrši birač lično, a ne nepoznata osoba umesto njega. Pogotovo ne pre nego što su izbori raspisani.
Milorad Dodik je u više navrata otvoreno podržao listu Aleksandra Vučića i rekao da je Vučićeva pobeda izvesna. To je došlo nakon što je Dodikov SNSD slavio pobedu na izborima u BiH. Po tonu poruke, to nije običan gest, nego poziv svojim biračima da znaju za koga da glasaju.
Ko ćuti
Studentska lista prvi put izlazi na izbore nakon dve godine protesta i blokada. Odlučili su da kampanju prošire i na Republiku Srpsku. Karavan je krenuo prošlog meseca, ali je prekinut zbog niza incidenata. Na kraju je zabranjeno i okupljanje u Banjaluci.
Ovo je druga zabrana policije u RS. Kao razlog je navedena bezbednosna procena prema kojoj „postoji mogućnost narušavanja javnog reda i mira, organizovanog dolaska navijačkih i drugih grupa, ali i fizičkih napada na učesnike skupa“.
„Mislim da je zabrana usledila iz čistog straha od Aleksandra Vučića i njegovog režima koji se proteže i u Republici Srpskoj. Prošli put studente su maltretirali zato što nisu imali dozvolu, a sad kada je skup prijavljen nisu dobili dozvolu, jer bi dozvola okupljanja za Vučićev režim bila podrška studentima“, kaže Aleksandar Žolja, iz Kuće ljudskih prava Banjaluka. Dodaje da, ako nije postojala direktiva, onda se radilo o čistom strahu u policiji.
Na zabranu okupljanja reagovala je i Studentska lista navodeći da nedeljama pokušavaju da posete svoj narod u Republici Srpskoj i razgovaraju sa građanima. Navode da između njih stoje institucije, a ne granični prelazi, ni reka Drina.
„Svi traženi podaci su dostavljeni. Lokacija nije odgovarala? Promenili smo je. Nedostajao je dokument? Dostavili smo ga. I opet smo naišli na zid! Jer problem očigledno nije ni u lokaciji, ni u dokumentaciji, ni u proceduri. Problem je u nepodobnosti. Jedini odgovor koji smo dobili jeste da nam niko ne može garantovati bezbednost“, poručili su studenti, dodajući da im od sopstvenog naroda zaštita ne treba.
Najava dolaska studenata iz Srbije izazvala je i negativne reakcije pojedinih studentskih organizacija u Republici Srpskoj. Povod za te reakcije bili su stavovi studenata iz Srbije o genocidu u Srebrenici.
„Zabrana je vrhunac režima u RS. Neverovatno je da srpski studenti ne mogu da dođu u Banjaluku i razgovaraju sa građanima. To pokazuje gde živimo. I činjenica da niko to ne sme da osudi govori zašto je trenutna situacija takva“, kaže Nebojša Vukanović iz Liste za pravdu i red. On je jedini političar koji je podržao studente, bilo da se radi o partijama na vlasti ili opoziciji.
Medijski mrak
Zabrane su vidljiv deo problema. Manje vidljivo je ono što birač u RS ne vidi na ekranu. Većina medija u Republici Srpskoj o studentima izveštava retko, a kada izveštava, onda uglavnom kroz prizmu „blokadera“.
Novinar iz Banjaluke Đorđe Vujatović veruje da su građani RS neinformisani o studentskoj listi u Srbiji, bez obzira na to što veliki broj njih ima srpsko državljanstvo i pravo glasa na izborima 25. oktobra.
„Zbog toga oni prihvataju i zadržavaju narative vodećih političara koji govore da su predstavnici Studentske liste gosti u stranoj zemlji (BiH), dok istovremeno doživljavaju Vučića i ostale vladajuće političare kao svoje“, smatra Vujatović, koji najveći problem vidi u medijima.
„Posebno TV-stanice sa sedištem u RS, kod kojih se najviše informiše starija publika, a koje ne daju prostor studentima iz prostog razloga što su mahom pod direktnom ili indirektnom kontrolom političara bliskih Vučiću. Kad tome dodamo upliv velikog broja TV-stanica iz Srbije putem kablovskih operatera, a koje su opet pod Vučićevom kontrolom, dobijemo apsolutnu blokadu“, kaže Vujatović.
Opozicija podeljena
Javnost u Republici Srpskoj se o stanju u Srbiji, uključujući proteste studenata i učešće na izborima, objektivno može informisati preko nekoliko nezavisnih internet-portala, smatra Vujatović – ali je problem što je njihova vidljivost ograničena.
„Tome treba dodati i da je najveći medijski oglašivač u RS kompanija Mtel, koja je pod direktnom kontrolom države Srbije, pa se jedan broj medija odlučuje da ne piše o studentima da ne bi izgubili oglašivača“, zaključuje Vujatović.
Politički prostor je podjednako zatvoren. SDS, najveća opoziciona stranka, nakon izbora 4. oktobra je u rasulu. Predsednik Branko Blanuša ogradio se od podrške na izborima u Srbiji, rekavši da ne želi da se meša u unutrašnja pitanja druge zemlje i da će građani Srbije odlučiti šta je za njih najbolje.
Tehnički posmatrano, glasanje iz Bosne i Hercegovine je legalno pravo onih koji imaju državljanstvo. Politički – problem je asimetrija. Jedni dobijaju institucije, medije i otvorena vrata, drugi policijske zabrane. Takav teren ne mora da promeni izborni rezultat u Srbiji, ali menja kvalitet izbora.