Foto: Pixabay
Šesti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan, koji je Evropska komisija najavila 2. jula, mobilisaće 1,2 milijarde evra investicija i podržati osam novih vodećih investicija u oblasti vodosnabdijevanja i kanalizacije, tretmana otpadnih voda i željezničkog transporta, kao i inovacija i zelene transformacije malih i srednjih preduzeća.
Kako je “Nezavisnim novinama” potvrdio Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU u Sarajevu, paket će uključivati 300 miliona evra bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć u sklopu Treće komponente IPA, uz dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda zapadnog Balkana.
“U slučaju BiH, investicija se odnosi na program vodovoda i kanalizacije u Republici Srpskoj kojim će se obnoviti vodovodna mreža za 147.000 ljudi, omogućiti pristup pitkoj vodi za 34.150 ljudi i priključiti 4.000 ljudi na sanitarne usluge. Vrijednost bespovratnih sredstava EU iznosi 17,3 miliona evra. Osim ove investicije, odobrena je i tehnička pomoć za još četiri projekta u sektoru životne sredine, društva i digitalizacije, vrijedna oko tri miliona evra”, objasnio je Kenig.
Pojasnio je da je paket usvojio Operativni odbor Investicionog okvira za zapadni Balkan, nove vodeće investicije obuhvataju tri prioritetne oblasti, i to rekonstrukciju i rehabilitaciju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u Crnoj Gori i BiH.
Što se tiče održivog transporta, paket uključuje unapređenje željezničke infrastrukture na koridoru 10, uz brzu vezu Beograd – Velika Plana, koja omogućava brži protok putnika i tereta u regionu. Takođe, odnosi se i na podršku poslovnom sektoru kroz pokretanje novog instrumenta za inovacije i zelenu transformaciju preduzeća u regionu.
Ova sredstva su u okviru ranije usvojenog paketa za zapadni Balkan i ne uključuju eventualno nova sredstva koja su predviđena kroz Plan za rast EU za zapadni Balkan, od čega bi BiH, ako dođe do unutrašnjeg političkog dogovora, trebalo da pripadne oko dvije milijarde maraka. Ova sredstva su namijenjena za prilagođavanje zemalja zapadnog Balkana uslovima zajedničkog evropskog tržišta.
Naime, EU je odgovorila na kritiku brojnih stručnih udruženja, nevladinih organizacija i običnih građana i u EU i na zapadnom Balkanu da bi prijem zemalja regiona u zajedničko evropsko tržište bio odličan međukorak do punopravnog članstva.
Govoreći o investicionom planu za zapadni Balkan, Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, koja će, po svemu sudeći, obnoviti mandat i u novom sazivu Evropske komisije, rekla je da je ovaj paket od 1,2 milijarde tek dio ukupnog investicionog plana za region u iznosu od 30 milijardi evra.
“Naš plan kvalitetnom infrastrukturom jača regionalne veze i zbližava nas, što je naš krajnji cilj. Naši partneri sa zapadnog Balkana grade svoju evropsku budućnost. Ove investicije, zajedno s neophodnim reformama i pristupom našem jedinstvenom tržištu, pripremiće ekonomije naših partnera da se pridruže našoj EU”, rekla je ona.
Oliver Varheji, odlazeći komesar za proširenje, izjavio je da je usvajanje paketa ponovo pokazalo u praksi potvrdu ambicije da se region približi EU.
“Radujemo se nastavku rada sa WBIF-om jer nam je cilj ubrzati socio-ekonomsku konvergenciju regije s EU kao dio novog Instrumenta za reformu i rast od šest milijardi evra i demonstrirati efekat na terenu za dobrobit građana i preduzeća podjednako”, rekao je on.