Foto: Impuls
Evropska unija je prošle godine uvezla proizvode u oblasti zelene energije u vrijednosti od 11,4 milijardi evra, dok je vrijednost izvoza tih proizvoda bio 4,6 milijardi, a Kina je bila ubjedljivo najveći snabdijevač solarnim panelima i vjetroturbinama.
Najveći rast je zabilježen u trgovini vjetroturbinama, pri čemu je obim uvoza povećan za 69 odsto, a izvoza za 9,5 odsto.
Vrijednost uvoza solarnih panela pao je za 27,7 odsto na osam milijardi dolara, dok se obim uvoza smanjio za četiri odsto, što pokazuje pad prosječne cijene uvezenih solarnih panela, saopštio je Eurostat.
Smanjena je i vrijednost uvoza biogoriva za 7,9 odsto u odnosu na 2025, na 2,7 milijardi evra, dok je obim tog uvoza smanjen za 11,6 odsto.
Sa druge strane, vrijednosti i obim uvoza vjetroturbina se povećao, za 40,6 odsto na 0,7 milijardi evra, odnosno za 69 odsto u obimu.
Gotovo cjelokupan uvoz solarnih panela (98,6 odsto) i više od polovine vjetroturbina (59,6) došao je iz Kine.
Povećanjem udjela u ukupnom uvozu vjetroturbina sa 41,3 odsto 2024, Kina je preuzela mjesto glavnog dobavljača od Indije, koja je 2025. imala udio od 22,2 odsto.
Međutim, Kina više nije među vodećim trgovinskim partnerima kada je u pitanju biogorivo, pošto je njen udio u ukupnom uvozu pao sa 24,2 odsto 2024. na samo 1,3 odsto prošle godine.
Zemlje EU su tečna biogoriva najviše uvozila iz Malezije (21,9 odsto), zatim iz SAD (16,1), Argentine (12,4) i Velike Britanije (12,3).
Kada je riječ o izvozu, EU je izvezla solarne panele u vrijednosti 0,5 milijardi evra, pri čemu je vrijednost izvoza opala za 23,6 odsto, a obim se povećao za 2,6 odsto.
Vrijednosti izvoza biogoriva bila je milijardu evra, što je za 45,9 odsto manje u vrijednosti i 46,2 odsto manje u obimu u poređenju sa 2024.
Najveću izvoznu vrijednost imale su vjetroturbine, 3,1 milijardi evra, a izvoz je povećan i u vrijednosti, za 10,8 odsto, i u obimu, za 9,5 odsto.
Velika Britanija je bila najveće izvozno tržište za sva tri proizvoda.
Eurostat