Foto: Google
Negativni efekti društvenih medija, nažalost, veoma su izraženi.
Moderno doba definitivno je u znaku društvenih mreža. Iako su, najpre, korišćene sporodično, danas su preovladale svim socijalnim slojevima. Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja nema nalog makar na jednoj platformi ove vrste.
Korišćenje društvenih medija olakšava da ostanemo u kontaktu sa prijateljima i rođacima koji ne žive u našem gradu. Takođe, omogućavaju nam da upoznamo nove ljude, pa i da vežbamo svoje društvene veštine u drugačijem okruženju.
Međutim, pored prednosti njihova upotreba donosi brojne nedostatke. Prekomerno trošenje vremena na virtuelni svet samo je jedan od njih. Od push obaveštenja do ciljanih reklama, društveni mediji su dizajnirani tako da nas privuku i zadrže. Kako sve više vremena provodimo na njima ispoljava se i uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje.
Koji su negativni efekti društvenih medija po mentalno zdravlje?
Istraživanja su pokazala usku vezanost društvenih medija i anksioznosti. Pri čemu povećano vreme ispred ekrana mobilnog telefona povećava i rizik od pojave depresije.
Brojni beauty filteri čine da svako od nas dobije savršen izgled na slici. Bez obzira što smo svi svesni te činjenice posmatranje prelepih osoba besprekornog stajliga utiče ne samo na naše raspoloženje, već i samopouzdanje. Ideal predstavljen na fotografijama na mreži stvara nedostižnu sliku koja dovodi do osećanja nezadovoljstva sopstvenim telom, pa i životom. Ova pojava je izraženija kod žena. Mada poslednjih godina ima uticaj i na mušku populaciju.
Kao negativni efekti društvenih medija navode se i poremećaji spavanja. Jedna britanska studija pokazala je da tinejdžeri koji koriste društvene mreže više od 3 sata dnevno imaju problem sa uspavljivanjem, kao i loš san.
Kako se osloboditi negativnog efekta društvenih mreža?
Ukoliko se koriste na pravi način društvene mreže mogu biti izvor lepih osećanja, pozitivnih misli i dragocen resurs za upoznavanje sveta.
Negativni efekti društvenih medija mogu se sprečiti smanjenjem vremena provedenog na njima. Stručnjaci savetuju da za virtuelni svet izdvojite maksimalno pola sata u toku dana. Na taj način izbeći ćete osećaj usamljenosti, anksioznosti, pa i depresiju.
Ukoliko ne može sami da odredite koliko vremena ste proveli na društvenim platformama najlakši način jeste da podesite tajmer na svom pametnom telefonu.
Drugi važan korak jeste izbegavanje upotrebe mreža ujutru, nakon buđenja i pre spavanja. Mnogi od nas koriste budilnik na telefonu. Nakon zvona za buđenje prva stvar koju učinimo jeste proveravanje notifikacija na društvenim medijima. Konstantan tok vesti, ažuriranja i selfija ne predstavlja najbolju priliku za početak dana, ali ni za odlazak na spavanje. Ove navike zamenite meditacijom, vođenjem dnevnika i drugim prijatnim aktivnostima koje će učiniti da se osećate bolje.
Stalni zvuk raznih obaveštenja dovodi nas u iskušenje da proverimo novost. Posledica toga može biti ne samo loše raspoloženje, već i ometanje u obavljanju posla. Zato je preporučljivo da povremeno napravite pauzu od pojedinih društvenih mreža. Odnosno, da ugasite privremeno nalog ili deinstalirate aplikaciju.
Ukoliko niste spremni na ovaj potez možete pojedine društvene mreže da koristite na drugim pametnim uređjima. Na taj način ograničićete i vreme provedeno na njima.
Obavezno revidirajte i listu naloga. Prestanite da pratite naloge koji mogu da dovedu do negativnih osećanja, posebno bivših ljubavi i nekadašnjih prijatelja. Umesto njih svoje virtuelno okruženje ispunite dragim osobama i onima koji imaju motivacioni karakter.