Foto: Impuls
Novi izveštaj koji je objavila organizacija posvećena iskorenjavanju siromaštva „Care“ ispitala je pitanje gladi širom sveta kroz perspektivu globalne nejednakosti.
Među ključnim nalazima ovog istraživanja pokazalo se da je rodna nejednakost istovremeno faktor koji pogoršava globalnu prehrambenu krizu. Kako pokazuju podaci, tokom 2022. godine, više od 735 miliona ljudi u svetu je bilo gladno. To znači da je svaka jedanaesta osoba na svetu bila gladna. U pitanju je rast od 121 miliona ljudi u odnosu na period pre krize koju je izazvala pandemija Kovida 19. Kako se navodi, uticaji sukoba u Ukrajini, klimatskih promena i izuzetno visokog skoka cena hrane i goriva nastavljaju da utiču na prehrambenu krizu širom sveta.
Neke zemlje su osetile poboljšanja 2022. godine, navodi se, ali relativna globalna stabilnost ukupnog broja gladnih prikriva brzo rastuću nejednakost, posebno u Africi i na Bliskom istoku gde su glad i nesigurnost hrane samo rasli. U podsaharskoj Africi, skoro 20 odsto ljudi nije imalo sigurnost ishrane, u poređenju sa globalnim prosekom koji čini 9,2 odsto.
Iz rodne perspektive, 84,2 miliona više žena i devojčica se suočava sa nedostatkom hrane nego muškaraca i dečaka. „Dok se rodna razlika u nedostatku hrane iz prethodne godine smanjila u nekim regionima koji su imali ozbiljne probleme izazvane pandemijom koronavirusa, poput Azije i Južne Amerike, ona je porasla u većini ostatka sveta, uključujući velike delove Afrike, jugoistočne Azije i Bliskog istoka“, navodi ova organizacija i dodaje da je to takođe važilo za Severnu Ameriku i Evropu. Izveštaj je takođe otkrio da su u 57 zemalja i BDP ali i nesigurnost hrane porasli od pandemije.
Izveštaj pokazuje da kada raste rodna nejednakost, raste i kriza hrane. Inflacija posebno pogađa žene, navodi se u Izveštaju i dodaje da kada ima manje hrane, žene često prve gladuju. Nejednakost prihoda je takođe prisutna, a rod je samo jedna dimenzija nejednakosti, navodi se u Izveštaju.
Samo tokom pandemije 22 odsto žena je izgubilo poslove u poljoprivredi i proizvodnji hrane u odnosu na samo 2 odsto muškaraca. Žene imaju manje pristupa mehanizmima podrške u kriznim periodima, manji pristup kreditima, finansijskoj podršci i sigurnosnoj mreži.
Rast BDP-a ne rešava globalni nedostatak hrane bez ulaganja u rodnu ravnopravnost
Izveštaj je takođe pokazao da ekonomski razvoj bez ulaganja u rodnu ravnopravnost ne dovodi do poboljšanja prehrambene krize. Umesto toga, kada ekonomija raste bez poboljšanja jednakosti, glad se povećava, tvrdi se u Izveštaju. Zapravo, kako se navodi, tamo gde postoji visoka nejednakost, što brže raste BDP, brže raste i nesigurnost hrane.
„Care-ova analiza podataka u 113 zemalja sugeriše da poboljšanje BDP-a nije dovoljno za rešavanje globalne krize hrane osim ako ne možemo da se pozabavimo i rastućom krizom nejednakosti – posebno rodnom nejednakošću. Pored neproporcionalnog uticaja nesigurnosti hrane na žene i devojčice, postoji veliki broj istraživanja koji pokazuju da unapređenje rodne ravnopravnosti može da poboljša i krizu hrane“, rekla je Emili Janok, pomoćnica potpredsednika u ovoj organizaciji.
U mnogim slučajevima, rast BDP-a koncentriše bogatstvo za najbogatije ljude, navodi se. Kada bogatstvo i prihodi nisu dostupni ljudima koji se suočavaju sa nedostupnošću hrane ili koji su u riziku od gladi, a posebno ženama, ekonomski rast prestaje da bude oruđe za rešavanje ovog problema, rekli su iz ove organizacije.
Izveštaj pokazuje i da samo proizvodnja hrane nije dovoljna za rešavanje krize. Domaća proizvodnja glavnih prehrambenih useva kao što su pšenica ili kukuruz nisu dovoljni za obezbeđivanje dovoljno hrane za države.
Rešenja, navodi se u Izveštaju, moraju obuhvatiti rad na pravičnom ekonomskom rastu. Globalne strategije, nacionalne politike i planovi finansiranja moraju uključiti cilj za jednakost u ekonomskom rastu, ne samo za rast BDP-a ili povećanje prihoda. Rešenja takođe prema ovom Izveštaju moraju uključiti ženski glas i liderstvo u vanrednim situacijama kako bi se osiguralo da se pored napora za reagovanje na prehrambenu krizu takođe radi i na povećanju rodne ravnopravnosti. „Promena politike mora biti dopunjena promenom društvenih normi kako bi se rešili dugoročni, duboko ukorenjeni uzroci nejednakosti.“
Izvor: Mašina