Foto: Mašina
Krize kapitalizma ne moraju isključivo da vode daljoj liberalizaciji, privatizaciji i degradaciji, već mogu biti iskorišćene i za brzu transformaciju društva u pravcu egalitarnosti i ekološke održivosti. Ovo je jedna od pouka knjige Andreasa Malma „Korona, klima, kapitalizam“.
Andreas Malm je profesor humane ekologije na univerzitetu u Lundu (Švedska), a u svom radu kroz marksističku perspektivu promatra odnose između ljudi i njihovog prirodnog, društvenog i izgrađenog okruženja. Autor je brojnih knjiga, akademskih i novinarskih tekstova, među kojima bi se posebno moglo izdvojiti njegovo kapitalno delo „Fosilni kapital“.
U ovoj knjizi, koja je proizašla iz njegove doktorske disertacije, Malm prati razvoj fosilnog kapitala od predindustrijske Velike Britanije do moderne Kine i pokazuje da masovna upotreba fosilnih goriva nije bila jedina opcija, već je ona politički odabrana zarad lakše kontrole nad procesom rada. U svojim knjigama Malm jasno i detaljno pokazuje da sve ekološke i socijalne implikacije s kojima se suočava moderno društvo rezultat su političkih odluka.
Knjiga Andreasa Malma „Korona, klima, kapitalizam“ pojavila se na srpskom jeziku ove godine u izdanju „FMK knjige“.
Korona i klimatske promene
U knjizi „Korona, klima, kapitalizam“, orginalno objavljenoj 2020. godine u jeku potpunog zatvaranja na globalnom nivou, Malm postavlja pitanje ali nudi i odgovore kako se na pojavu virusa tako brzo reagovalo dok na klimatske promene čiji je uzrok poznat već godinama i koje čak odnose više života gotovo da nema reakcije.
Kao razlog za izostanak valjane reakcije zarad sprečavanja klimatskih promena često se navode razlozi poput toga da je to nevidljiva ili slabo vidljiva pojava, da nije do kraja istražena, da je postepena itd. S druge strane, reakcija na širenje virusa bila je relativno brza uprkos sličnim razlozima. U početku nije bilo potpuno jasno kako se virus prenosi, pa je opisivan kao nevidljiva pošast, dok su i sami lekari i naučnici pričali da nisu do kraja sigurni kako virus funkcioniše i koje mogu biti implikacije. Za razliku od virusa, u vezi sa uzrocima klimatskih promena slaže se 99% naučne literature, pa ipak prava reakcija izostaje. Istovremeno, kao što je broj zaraženih rastao eksponencijalno u zemljama koje nisu sprovodile mere sprečavanja širenja virusa, raste i broj nepogoda povezanih s klimatskim promenama usled nereagovanja.
Kao razloge za gotovo potpuno različite reakcije na barem delimično slične probleme koje donose pandemija koronavirusa i klimatske promene Malm navodi globalni kapitalistički sistem. Spaljivanje ogromne količine fosilnih goriva svake godine donosi milijarde i bilione profita fosilnom sektoru, širenje virusa ne donosi profit. S druge strane, pandemija je u prvom periodu najjače pogodila države globalnog Severa zbog njihove saobraćajne povezanosti i velike mobilnosti stanovništva, pre svega upotrebom avio-saobraćaja. Španska groznica, koja se pojavila nakon Prvog svetskog rata, širila se parnim brodovima na ugljeni pogon, dok se korona širila avionima na naftni pogon. Klimatske promene, iako uzrokovane eksploatacijom fosilnog kapitala od strane država globalnog Severa, najviše pogađaju države globalnog Juga, koje svojim ekonomskim delatnostima gotovo da nisu ni doprinele globalnom zagrevanju.
Dodatno, većina rešenja za zaustavljanje širenja korona virusa urađena su u okviru nacionalnih granica. Nacionalne države su se okrenule same sebi, zatvarajući granice i proterujući sve koji nemaju državljanstvo te države. Klimatske promene predstavljaju globalni problem i samo se na globalnom nivu mogu stvarno rešavati, što predstavlja problem za nacionalno orijentisane politike koje ne vide dalje od svog dvorišta.
Da pandemija korona virusa nije bila neočekivana i da u budućnosti možemo očekivati još ovakvih globalnih pandemija Malm govori u poglavlju u kojem se bavi degradacijom životne sredine i širenjem antropogenih ekosistema. Zoonotsko prelivanje je naziv za pojavu kada virus pređe s prvobitnog domaćina, koji je adaptiran na takvu vrstu virusa, na neku drugu životinju, a naposletku i na čoveka. Ova pojava je u prirodi uobičajena, ali s krčenjem šuma zarad pravljenja monokulturnih plantaža ili pašnjaka za domaće životinje ova pojava postaje učestalija. Divlje životinje, izvorni nosioci virusa, više nemaju prostora u divljini gde da se sakriju, pa češće dolaze u kontakt s ljudima, što povećava rizik od širenja virusa. Ukoliko se radikalno ne promeni odnos prema divljini globalno čovečanstvo je u opasnosti da virusi poput korone postanu učestali.
Kako bi se umanjila šansa za neku novu pandemiju, ali i kako bi se sprečile klimatske promene, potrebno je, osim lečenja simptoma, usredsrediti se i na uzroke problema koji treba rešiti. Vakcine pomažu, ali sve dok se životna sredina i dalje degradira biće i novih virusa; adaptacija na izmenjene klimatske uslove pomaže, ali sve dok količina gasova sa efektom staklene bašte raste, nepogode će biti jače i učestalije. A uzrok samog problema je kapitalistički sistem baziran na stalnom širenju i eksploataciji kako ljudi tako i prirode.
Ekološki lenjinizam
Naomi Klajn u svojoj knjizi „Doktrina šoka – procvat kapitalizma katastrofe“ potcrtava kako su istorijski različite katastrofe korišćene za širenje neoliberalizma i osvajanje novih dotad nekomodifikovanih prostora. Dok Naomi Klajn vrlo detaljno analizira prakse kojima se desnica već decenijama služi kako bi realizovala svoja ideološka načela, Malm nudi ideju kako bi levica trebalo da se ponaša u ovim situacijama. Umesto da samo analizira i brani dosad stečena prava, levica bi trebalo prema Malmu da se ponaša proaktivno i da traži prilike za rušenje i promenu sistema. On u svojoj knjizi zagovara ideje poput ranog komunizma i ekološkog lenjinizma.
Malm u potpunosti razume da „kapitalizam neće umreti prirodnom smrću“, kao što kaže Valter Benjamin u svom delu „Projekat Arkade“, već je potrebno voditi politiku svesne intervencije. Kao što je država u trenucima najveće korona krize preuzela delove privatnog sektora ili naterala fabrike automobila da se preorijentišu na proizvodnju respiratora, tako je, prema Malmu, potrebno insistirati na većoj ulozi države u borbi protiv klimatskih promena. Kapitalističke države nikada neće dugoročno primeniti klimatske mere same od sebe. Zato treba izvršiti svaku moguću vrstu pritiska. U skladu sa ekološkim lenjinizmom, Malm predlaže da se od krize simptoma pređe na krizu uzroka, da je brzina vrlina i da kad se pojavi prilika treba momentalno reagovati i insistirati na sveobuhvatnim merama. I na kraju, Malm prepoznaje da će stvarna tranzicija zahtevati neki nivo prisile jer se privilegovani neće olako odreći svojih povlašćenih pozicija.
Kao primer ratnog komunizma navodi se sovjetska Rusija i periodu između 1918. i 1920, kada su usred kontrarevolucije boljševici ostali bez kontrole nad izvorima fosilnih goriva. Pa ipak, rat je dobijen, a u te dve godine kompletna privreda je nesvojevoljno dekarbonizovana. Ovaj primer, iako možda anahron, pokazuje da je moguće dekarbonizovati privredu ukoliko postoji nužda ili politička volja. Sovjetska Rusija je to uradila u slučaju nužde i izolovanosti, i ubrzo nakon pobede u ratu vratila se fosilnim gorivima, ali ipak ostaje kao primer da je brza radikalna energetska i društvena tranzicija moguća, samo što bi ona u današnje vreme morala da bude svojevoljna.
Malm je pristalica preuzimanja države i njenih institucija i veruje da je za tranziciju potrebna snažna uloga država. Problem s ratnim komunizmom i prevelikom snagom države, što i sâm Malm priznaje, može biti delimično ili potpuno suspendovanje demokratije. Ovakva društva lako mogu da padnu u totalitarizam ukoliko ne postoje mehanizmi demokratske kontrole.
Na kraju, čini se da je „prilika“ koja se otvorila s pojavom i širenjem korona virusa prošla i da se celokupno društvo vrlo brzo vratilo na staru „normalnost“. Uprkos tome, ova knjiga ostaje kao važna lekcija levici kako bi se trebalo proaktivnije uhvatiti ukoštac s budućim krizama i pretvoriti ih u priliku za izgradnju egalitarnog i ekološki održivog društva.
Predrag Momčilović, Mašina