Mads Mikelsen: Uvek sam želeo da živim od sporta, ali nije uspelo

 Foto: Aleksandar Ćuk/Danas

Proslavljeni danski glumac na kafi i Koka Koli s publikom 28. Sarajevo film festivala

Ni mnogi drugi njegovi odgovori nisu bili očekivani, a ponajviše neverovatna skromnost kojom zrači svakim pokretom.

To je samo dovelo do usijanja već postojeće euforije u vezi sa pojavom ovog glumca, pa tako od kada je stigao u Sarajevo, neke situacije evocirale su i momente Bitlsi histerije.

Sam Mads je na pitanje, kako se nosi sa tim što važi za jednog od najseksipilnijih mušakraca uzvratio „Da li ste sigurni? Vreme leti, proverite da li sam još uvek na listi?“

Težak je bio i na preciznim odgovorima, ali samo kada se od njega tražilo da odabere favorite omiljenu ulogu, reditelja, glumca ili glumicu.

Na samom početku razgovora, na predlog da li bi možda bilo dobro da se krene na put u prošlost i na retrospektivan način sagledaju njegove uloge, kao i pitanja uzima li ponešto od svake, da li uopšte voli da gleda sebe na ekranu i osvrće se unazad, Mads je odgovorio odrično.

– Zapravo ne gledam mnogo unatrag. Ako se nešto u čemu igram pojavi na televiziji, pogledam pet minuta i promenim kanal – kazao je.

Nije ni sanjao o tome da postane glumac nego fudbaler, a upitan u kom bi onda timu voleo da igra uzvratio je “Bilo gde gde igra Mesi”.

Otkrio je publici i da je kraj filma “Lov” mogao da bude drugačiji, da je to scenario za koji bi mogao da kaže da mu je omiljen jer pored toga što je savršeno napisan, u trenutku kada ga je listao  desilo mu se ono što ranije nije iskusio, da po prvi put nije mogao da predvidi šta će se na sledećoj stranici desiti.

Pred kraj razgovora kada je dobio još nekoliko pitanja na temu  favorita, Mikelson je ipak dao specifičnije odgovore.

– Odrastao sam uz “Dark Side of the Moon” Pink Floyd i bilo je mnogo pesama na tom albumu sa kojima sam se kao mlad čovek povezao. Ipak stvar “The Great Gig in the Sky” je fantastična i uvek joj se vraćam. Izabrati knjigu je nezgodnija stvar. Ima ih toliko fantastičnih, a siguran sam da i vi možete spomenuti mnoge od njih, koje neću ja reći,  koje se zavole tokom mladosti a i kasnije. Moja omiljena knjiga je “The Brothers Lion Harts” švedske autorke Astrid Lindgren  (autorka Pipi Duge Čarape, prim A.Ć.) To je divna knjiga za decu i za  odrasle o dva brata. Jedan umire i odlazi u neku vrstu raja. I drugi kasnije odlazi za njim…“

O tome ima li  vremena da prati umetnost radi svog posla ili mu snimanje filma za filmom oduzima previše vremena Mikelson kaže da nije baš toliko uposlen.

–  Nisam baš najzaposleniji čovek na svetu. Radim, ali imam puno slobodnog vremena i tada ga najviše koristim za sport. Volim i da se bavim sportom i da gledam sport. Uvek sam želeo da živim od sporta ali nije uspelo. To je i dalje moja strast – konstatovao je Mads Mikelson za koga su sportske bravure, kako je objasnio – umetnički doživljaj po sebi.

Na pitanje postoji li film koji ga je rasplakao do suza odgovorio je da je to „Taksista“.

– Gledao sam „Taksistu“ u periodu života kada sam bio naviknut da gledam filmove gde pozitivac juri negativca, filmove bez dileme, sa crno – belom podelom. Na „Taksistu“ sam otišao misleći da se radi o akcionom filmu i uhvatio sebe kako pratim priču o tom jebenom idiotu i kako ga volim, a u sledećem trenutku ga ne volim. Pa, ga ponovo volim. Izašao sam iz bioskopa potpuno zbunjen i shvatio sam šta je film u stanju da uradi, da može da me natera da razmišljam, a ne samo da mi daje odgovore. Iz tog razloga “Taksista“ je još uvek moj omiljeni film– ispričao je Mikelsen.

Na konstataciju da deluje kao da on sam nikad nije jurio slavu nego da je ona pronašla njega dok je tragao za najboljom verzijom sebe i pitanje kako se sada oseća u pogledu svog života, Mikelsen je ocenio da je to veoma komplikovano pitanje.

– Mislim da odgovor leži u budućnosti. Teško je dati odgovor na to kad ste usred događaja. Često sam govorio da nisam ambiciozan u pogledu karijere, ali sam veoma ambiciozan u vezi filma i projekta na kome radim. Kada bih bio ambiciozan u pogledu karijere, onda bih samo gledao ka nekom cilju u budućnosti. I u tom slučaju bilo šta da radim ovog trenutka nije važno jer sam se ja usmerio ka nekom budućem cilju, a moram da učinim da ovaj trenutak u kojem radim ovaj film bude najvažniji u mom životu. Na kraju, taj princip se pretvara u karijeru. Malu, veliku, ne možemo znati, ali postaje karijera i barem ste učinili vaš život važnim dok ga živite – zaključio je Mads Mikelsen.

Izrazito mešovita publika, koja ga je pomno slušala, uživala je, pljeskala, neki mlađi rekli su da misle da im je ovo najlepši dan u životu. Jedan deo publike je dobio i nadimak “Hanibal corner” jer su uporno postavljali pitanja u vezi sa ovom serijom.

Bilo je mnogo fanova, kao i ljudi koji napamet znaju uloge Madsa Mikelsena, studenti, mediji, mladi iz programa Talents Sarajevo.

Danas