‘Global Initiative’: Sve veća veza huligana i političkih struktura na Zapadnom Balkanu

Policija u Srbiji hapsi huligane, Beograd, 2021. (Arhivska fotografija), foto: Darko VojInović/AP

Od 122 navijačke grupe na Zapadnom Balkanu, njih 78 svrstane su kao “ultras”, a od tih 78 čak 21 grupa se može smatrati “huliganima”, što predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik, pokazalo je novo istraživanje međunarodne organizacije “Global Initiative”.

Izveštaj pod nazivom “Opasne igre: fudbalski huliganizam, politika i organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu”, objavljen je 27. juna. Među fudbalskim navijačima ističe jasnu razliku između “ultrasa”- strastvenih i organizovanih grupa navijača, i “huligana” – koji se bave nasiljem i organizovanim kriminalom.

Ovaj izveštaj identifikuje razlike između ultrasa i huligana i opisuje veze između ovih grupa i nasilja, politike i kriminala.

“Fudbal je omiljeni sport na Zapadnom Balkanu. Međutim, huliganizam je postao problem zbog svojih veza sa politikom, nacionalizmom, nasiljem i organizovanim kriminalom u regionu, iako ove veze nisu svugde jednake na Zapadnom Balkanu”, stoji u izveštaju.

Prema rečima Saše Đorđevića, koautora izveštaja i terenskog koordinatora za Srbiju i Crnu Goru u “Global Initiative”, ono što zabrinjava je sve veća veza huligana i političkih struktura.

“Huligani na zapadnom Balkanu su poznati po upotrebi nasilja, posebno na derbijima i protiv policije. Ono što je manje poznato je da lokalni političari ponekad koriste huligane da unaprede svoje interese, a u nekim slučajevima postoje jake veze između huligana i kriminalnih grupa”, zaključuje on.

Prema rezultatima izveštaja, iako stepen upotrebe nasilja i umešanosti u kriminal i politiku varira od zemlje do zemlje, ovaj fenomen zbog zaslužuje sve veću pažnju i integrisani regionalni pristup, jer sa godinama poprima sve ozbiljnije razmere.

Po količini i opsegu incidenata, stoji u izveštaju, najviše zabrinjavaju grupe u Srbiji, a zatim u Bosni i Hercegovini, a fudbalski huliganizam u zemljama regiona “potencijalno je eksplozivan koktel zbog svojih veza sa politikom, etničkim i verskim ekstremizmom i organizovanim kriminalom”.

U tom smislu, jedan od istraživača i koautor izveštaja, Ruđero Skaturo, objašnjava kako od običnih zaljubljenika u fudbal osoba može da preraste u huligana.

“Ultrasi su obično dobro organizovani. Ovo mladima daje nešto što im nedostaje negde drugde, strukturu, pravila, napredovanje, osećaj zajedništva, identiteta i pripadnosti. Kontrola tribina može dovesti do kontrole ulica.

Lojalnost prema grupi je od vitalnog značaja da bi je lideri vrbovali da se bavi nedozvoljenim aktivnostima, kao što je prodaja droge, iznuda, obezbeđenje na sportskim priredbama, političkim skupovima i noćnim klubovima”, ocenio je Skaturo.

Pored toga, izveštaj navodi i preporuke za zainteresovane strane da bolje reaguju na fudbalsko huliganstvo u regionu, što, kako navode, uključuje predstavnike države, pravosuđe, sportska udruženja, predstavnike političkih partija, medije, akademsku zajednicu i civilno društvo.

Izveštaj je zasnovan na podacima i analizama Opservatorije ilegalnih ekonomija u jugoistočnoj Evropi kroz intervjue sa fudbalskim navijačima, novinarima i stručnjacima, kao i sekundarnim izvorima kao što su mediji i akademski članci.

Međunarodna organizacija “Global Initiative” protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa sedištem u Beču, bavi se oblastima bezbednosti, odbrane, nelegalne privrede i kriminala.

Izvor: RSE