Odgovori na pitanje koliko Bosnu i Hercegovinu košta institucionalna blokada polako stižu. Značajno je usporen europski put, a brojne zemlje Europske unije najavljuju moguće smanjenje ekonomske pomoći. Razvojni projekti su na čekanju, kao i pomoć gospodarstvu da poslije pandemije stane na noge. Iako cifra krize još nije izračunata, građani je na svojim novčanicima dobro osjete.
Očekuje se kandidatski status do kraja 2021. Tu mantru su mjesecima ponavljali brojni bh. političari. Onda je nastupila institucionalna blokada, a Bosna i Hercegovina ne samo da nije bliža Europskoj uniji nego je, čini se, na tom putu nazadovala. Preduslov za status kandidata – Izborni zakon, zakoni o javnim nabavkama, sprečavanju sukoba interesa i VSTS-u, imaju maltene isti status kao prije godinu dana – nisu usvojeni.
ADI ĆERIMAGIĆ, Evropska inicijativa za stabilnost iz Berlina
“Mi smo se vratili na period sa kraja devedesetih, u kome je Bosna i Hercegovina gledana kao zemlja slučaj, u kojoj se od Evropske unije traži da djeluje sa instrumentima stabilizacije, sa sankcijama, sa prijetnjama”.
O evropskom putu Bosne i Hercegovine u Briselu se više i ne priča. No, nije to jedina propuštena šansa. Kaska se u realizaciji niza razvojnih projekata i onih usmjerenih na saniranje posljedica pandemije. Tek nasjednici Savjeta ministara BiH, polovinom decembra, odobreno je nekoliko važnih evropskih grantova i kredita za infrastrukturu. Čekalo se mjesecima da neke tačke uopšte dođu na dnevni red. U fotofinišu godine usvojena je nova odluka o privremenom finansiranju. Budžet za prošlu godinu još nije.
Bosna i Hercegovina rizikuje da ostane i bez druge tranše od 125 miliona evra pomoći za saniranje ekonomskih efekata pandemije. Traženo je poboljšanje stabilnosti finansijskog sektora, transparentnosti, efikasnija borba protiv korupcije. Traženo nije ispunjeno.
Azra Hadžiahmetović, profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu
“Apsolutno se o tome nije govorilo, niti se govori, niti se čini nešto da bi se napravio neki napredak. I onda naravno, sviju nas iznenadi jako i pogodi vijest da nam Evropska unija neće dostaviti drugu tranšu”.
A u ovih šest mjeseci građani sve teže žive. Umjesto na kilogram, kupuje se na komad. Cijenu aktuelne, kao i sada već stare blokade Vlade Federacije Bosne i Hercegovine plaća narod. Političari su, smatra analitičar Žarko Papić, amnestirani.
ŽARKO PAPIĆ, Inicijativa za bolju i humaniju inkluziju
“Oni i dalje žive u svojim zatvorenim kulama od slonovače i bave se nacinalnim temama, zaboravljajući potpuno da ljudi – prije nego što postanu Srbin, Bošnjak i Hrvat – su ljudi, koji moraju jesti, moraju u toplom spavati”.
“Ne” ovakvom stanju počele su govoriti i evropske zemlje. Holandija je već najavila smanjenje pomoći Republici Srpskoj, a nekoliko drugih država razmatra sličnu opciju.
Izvor: BHRT/Tijana Kecman (A.G.)