Fotografija prikazuje obalu nedaleko od koje se – na morskom grebenu poznatom kao Sedam kamenova – dogodila katastrofa koja je ušla u istoriju borbe za zaštitu životne sredine.
Ćutljivi odgajivači cveća sa ostrva Sili, u Keltskom moru, isto kao i ribolovci i drugi za more vezani stanovnici Kornvola, grofovije na jugozapadu Engleske, kad su u sumornom raspoloženju, a ledeni, vlažni vetar duva sa Lamanša, pripovedaju kako se ovde, iznad mora, čuju crkvena zvona.
Po legendi o kralju Arturu, Sedam kamenova je navodno bila bogata zemlja sa 140 crkava koja je poplavljena u jednom bizarnom zapletu sa čarobnjakom Merlinom. U 20. veku, okolno more redovno pohodi mala flota francuskih ribarskih brodića koji ovde love krabe i jastoge.
Međutim, nekoliko kilometara dug kameniti greben, udaljen oko 10 kilometara od arhipelaga Sili i oko 25 kilometara od poslednje tačke engleskog kopna, pomalja se iz vode na pola plime i kao nezgodna prepreka na važnom morskom putu, predstavlja smrtnu opasnost za pomorce. Zabeleženo je više od 200 brodoloma na ovom sprudu, od kojih je čak 71 imenovano, a kako je na grebenu nemoguće izgraditi svetionik, od sredine 19. veka u blizini Sedam kamenova stalno je ukotvljen je i jedan brod-svetionik.
Tri stotine metara dug supertanker SS Torrey Canyon, sa gazom od čitavih 20 metara, koji je u luci El Hamadi u Kuvajtu natankovan sa 110.000 tona čiste nafte, u zoru 18. marta 1967. godine obilazio je greben Sedam kamenova ploveći od Gibraltara i Kanarskih ostrva na sever, ka Velsu.
Oko osam časova ujutru supertanker je na autopilotu, a neispavani kapetan i kormilar se spremaju za doručak, dok niži oficir na mostu zapaža ribarski brod na kursu supertankera. Kapetan razmišlja o šteti koju bi mogao naneti ribarskim mrežama i naređuje promenu kursa. Međutim, brod je na autopilotu i sa ovim zaokretom dolazi do greške u proračunavanju putanje.
Kako doručak kasni, u 8.40 kapetan i kormilar pregledaju takozvane LORAN podatke i najednom, otkrivaju grešku u položaju broda. Brzo računaju novi kurs, da bi shvatili kako se nalaze na samo 3 kilometra od opakog grebena, kao i da pri brzini od 17 čvorova malo šta mogu da učine. Kormilar preuzima navigaciju, kapetan naređuje promenu kursa na 340 stepeni i ponovo uključuje autopilot kako bi slušao klikove.
Međutim, prekasno je – supertanker udara u podvodni greben. Šest tankova je probijeno i nafta se iz nasukanog broda izliva u more. Na supertankeru je uzbuna, a na mostu zvoni telefon. “Vaš doručak je spreman”, kuvar obaveštava kapetana.
Brodolom supertankera Torrey Canyon će se pretvoriti u jednu od najvećih ekoloških katastrofa svih vremena. Iz broda će izliti čudovišna naftna mrlja koja će ugroziti jugozapadne obale Engleske i sever Francuske. Procenjuje se da se kod Sedam kamenova u more izlilo oko 164 miliona litara nafte koja je, lakša od vode, stigla do obala sedam dana posle brodoloma – direktno je bilo zagađeno oko 80 kilometara priobalja u Normandiji i oko 190 kilometara u Kornvelu.
Smatra se da je u incidentu stradalo oko 15.000 morskih ptica i neutvrđeno mnogo malih morskih stvorenja, planktona i ribe. Mediji će tokom čitavog proleća 1967. godine pratiti operaciju spasavanja koja se, u nizu pogrešnih odluka, neodgovarajućih tehnoloških rešenja i diletantskih ideja pretvara u potpuni fijasko.
Akcija spasavanja supetankera je krenula po zlu, jedan holandski mornar iz spasilačkog tima je poginuo, a pokazaće se pogrešnom i odluka da se ka 700 kvadratnih kilometara velikoj naftnoj mrlji pošalju 42 broda koji su je naprskali sa 10.000 tona deterdženta. Nepravilna procedura i neodgovarajuća hemikalija akciju je učinila jalovom, a veći deo živog sveta nastradao je upravo od deterdženta.
Britanski premijer, laburista Harold Vilson, donosi kontroverznu odluku da bombarduje supertanker kako bi smanjio štetu, ali doživljava ponižavajući poraz – Kraljevsko vazduhoplovstvo (RAF) iz baza na jugu Engleske podiže bombardere koji gađaju SS Torrey Canyon i naftnu mrlju sa 42 bombe od pola tone u iščekivanju da će nafta izgoreti u eksplozijama, ali ironijom, većina projektila promašuje ovu stacionarnu metu, a plima gasi požare.
Osim što je RAF osramoćen i postaje predmet rugla u britanskoj štampi, vlada Velike Britanije se nalazi u nevolji jer, mada je nafta u vlasništvu British Petroleuma, vlasnik broda je američka kompanija registrovana u Liberiji koja nije zadovoljna što im je brod bombardovan. Slučaj postaje međunarodna kriza.
Međutim, uz sve nevolje, na plimi incidenta, dok su u opštoj zbrci ljudi tražili objašnjenja, televizijskoj publici se predstavilo jedno novo lice – harizmatični tridesetčetvorogodišnji predavač sa Univerziteta u Daramu, Dejvid Belami, botaničar koji će ubrzo postati zaštitno TV lice svih važnijih emisija o prirodi.
Novi junak televizije okruglog lica i prepoznatljive brade, prirodnjak sa kojim će rasti generacije, Dejvid Belami (1933-2019) isplivava kao ekspert za živi svet koji se pojavio u vestima o brodolomu, da bi tokom 1967. bio neprekidno pozivan da govori u televizijskim emsijama o naftnoj mrlji.
Zajedno sa četiri druga saradnika, Belami je u decembru 1967. u prestižnom časopisu “Nature” objavio zapažen naučni rad o posledicama prosipanja nafte i deterdženta kod Sedam kamenova. No, TV nastupi su ono što ga je zaista proslavilo.
“Bilo je neophodno da se pronađe neki naučni idiot koga će dovući da galami o incidentu iz svoje kule od slonovače. I to sam bio ja. Intervjuisala su me oba kanala i to me je stvorilo”, reći će sam Belami o svojim počecima mnogo godina u intervjuu za BBC.
Njegov neposredan, upečatljiv stil govora, snažne gestikulacije i jasna, razumljiva objašnjenja kako nafta utiče na živi svet učinila su da ga – tokom krize koja je Britaniju osvestila o životnoj sredini – publika iskreno zavoli. Praćen kontroverzama u starosti, Belami je iza sebe ostavio 400 emisija o prirodi i 45 knjiga. Preminuo je u decembru 2019. godine.
Tekst: Slobodan Bubnjević*
Fotografija: Depositphotos / Flotsom